Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Конкретније, и чисто логички гледано, неправилност је у дистрибуцији израженој заменицама. Каже се, наиме, да се више знало о њеним (Софкиним) прецима него о њима, а међу овима последњим опет се налази она
Тако се у примеру који разматрамо види да Станковић не дира у реченични склоп, јер се разлика своди на промену лица у заменицама.
прозори они, а са оног би већ били ови; тачно онако као што говорник и његов саговорник један другога супротно именују заменицама ја и ти.
једно унутарње и само њима знано стање, с којим нити могу изаћи накрај, нити га могу објаснити, обично се служе заменицама.