Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
96 Кртина и мати њена Мала кртина почне једном говорити матери својеј: „ Мамо, ја видим смокве”, пак опет: „Мени замириса тамјан, а затим: „Мамо, ја чујем музику!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
мени се... допада ова девојка! — Красно дете! Разиђе се дим у соби. Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. Ваљало је хитати.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира, унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха, и сва соба замириса сеном и балегом. Узбунише се сви. Меланија одмах остави посао, и потрча купљеним стварима, па стаде претурати по њима.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Како дође а он га доити, Па цветиће око себе ити, Амо до три, тамо четир струка, У један час окити се лука, Замириса цела околина, Боже мили, што ћу од милина! Де цвет пао, ту се и примио, Ко је тако чудо још видио?
пуче па с' отвори, А водица иза њ зажубори, Па потече бистра и весела, Нигда така ја не виде врела, Куд потече, замириса цвеће, Ниче цвеће свуд ми по обали, Србадијо, нуто дивне среће! Амо брже потеци, навали!
намастиру крочи, Док длан о длан, вратима докрочи, Муну кроз њи, поред кујне муну, У тај часак лаган ветрић дуну, Замириса са ражња пециво, Заигра се моје срце живо, Гуско! патко! срећо над срећама, Благо оном ко се вама масти!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Прислушкујем божјем слову, довијам се благослову, у слушању услиша ме: цветак један паде на ме. Замириса око мене, пун сам среће нечувене, пун сам миља, пун сам вере, а надама нема мере.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ми их, иначе, зовемо Угљеше. Дакле, две Угљеше су се баш проџеверљале изнад погачица, кад покрај мене замириса терпентин помешан с мајонезом. Окренем се да видим у чему је ствар, кад тамо неки чупав момак клопа руску салату!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто | покојно, мртвачко.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Семења мокрог, без клица. Аћим не осећа да му је брада мокра. ...Зелено млеко ливаде још јаче замириса кад крупна и ретка киша прсну по трави.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пожели нешто за јело! Из тањира замириса печење, а дечак се дубоко поклони мајци. — Опрости што ћу отићи! — шапну. — Много је дрвећа у чијим стаблима чаме
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
С грана вјетар духну, па низ плећи пусте Расплете јој оне плетенице густе; Замириса коса, к'о зумбули плави; А мени се крену бурурет у глави! Мало не посрнух, мојега ми дина!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Младост и све цвеће створи се пред оком. Ја осећам из њих како бол се вије: Замириса уздах из оног што није, Што остаје, труне, у сну у дубоком.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
од шишмира и великих белих ружа, којим је била окићена капија, - њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто покојно, мртвачко”.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Дивна ј’ мома, кад је румен Стида облије. А рузмарин замириса Најсватовскије. »Јавор« 1887. НА ИЗВОРУ (Слободно по Шамису) Хај, под липом извор што је! С липе мири цео дô.
— И Србин не памти оваквих дарова; Достојан је веља жара ти и сјаја, Достојан је твога новог завичаја. Замириса тамјан, Словенством се шири, — Није тамјан, није, твоја душа мири, Јужни српски цвете, тргнут с Црних Гора,
Краков, Станислав - КРИЛА
И већ се групица хтеде раскинути кад се чу храпави глас: — Бранко, чутурицу! Једна црна прилика пружила је нешто. Замириса ракија. Чу се како клокоће течност кроз засушено грло. Потом чутурица пође и у друге руке. — За покој наших душа.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
очи, невинашце младо, Буји, паји, материна надо, Безазлено моје гонџе мало, С неба си ми у колевку пало, — Замириса миром милодува, — Спавај, чедо, мајка тебе чува.
ИX Кад сам био на твом гробу Замириса мир босиљка, А мени се причу гласак: „Шта ми ради моја Смиљка?“ Твоја Смиљка, сиротанка, Још не може ногом стати,
XXXВИИ Месечина као негда, Гле, још има живих птица! Лахор ветар крили махну, Замириса љубичица. Спојила се душа ноћи, Спојила се с душом дања, Па шапнуше: Сузе точи, Ал’ се сећај радовања!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Узмем ово писмо, погледам, кад... „Госпођици Марици Пантићевој”. Охо, рекох, ту смо! Отворим га, по Миришем, кад... замириса Ђока. Ето ти! АНЂА: Ја не знам, бога ми, шта ради ова држава!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И гомила сваковрсног дувана, попуњавала је овај пушачки арсенал. Из ходника замириса фина турска кава коју служитељ пронесе поред мојих врата за неког од гостију.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
воде Па по башти ђуле заливати оде; С грана вјетар духну па низ плећи пусте Расплете јој оне плетенице густе, Замириса коса кô зумбули плави, А мени се крену бурурет у глави!