Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад ти се стадоше пушити јела, замирисаше зачини, а судови зазвекеташе, — онај се путник запрепастио од чуда, али не хтједе ништа питати, већ — како бјеше
— рече, па рашири мараму и поче редати све боља и боља јела и пића. Кад ти се стадоше пушити јела, замирисаше зачини, а судови зазвекеташе, — путник се веома зачуди, али не хтједе ништа питати, већ присједе те се онако гладан
— Не брини се ништа, него делај сједи овдје ближе! — рече овај па рашири мараму, а већ свакојака јела и пића замирисаше. Онај се чуди, не може се начудити, но не хтједе чекати да се по други пут зове, већ засједе.
Кад ти тањири зазвекеташе, јела замирисаше, отац занијемио од чуда па не вјерује својим рођеним очима. Кад ти маћеха и њен син спазише испред магарца читав
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Као да замирисаше лишајеви по камењу, па труле тикве. Седео је он на гомили зрелих тикава, с мајком их разбијао свињама, а она је, држећи
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Залелуја се алпијска трава, широко се растворише плави љиљани, снажно замирисаше њихови петали; весело се заискрили снежни врхови и масиви глечера надвишени над безданом.