Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Првоме данку никојег брата, никоје сестре. - Бруком, по лаги светина гиља. Замиру слике, сенке и звуци. Погледај, Благи, кудеље магле, тмурне видике. Свака је стопа звериња лога.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
људске унутарњости: зато се трудио, све преданије, да у певању готово увек достигне онај тренутак кад слушаоци замиру јер ход сопствене судбине почињу да препознају у опеваним судбинама.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Светлости које се појављују и замиру на небу, на води, и уопште у пределу, ретко кад промакну његовим ликовима. Ево шта у једном тренутку запажа, рецимо,
Штавише, пажљивом читаоцу неће промаћи да се на више места час када чула замиру обликује као једна врста јунакове смрти, насупрот часу када су она сва устрептала и јунак је вазнесен у једно посебно
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Чинило се да сваком од њих замиру на уснама ове речи: — »Оно вајде нема од целога овог нашег посла. Можемо ми и сви изгинути, па опет ништа неће помоћи.