Јакшић, Ђура - ПРОЗА
После оде и она тамо; па кад је све онуда прегледала, а не нађе ништа што би јој пажњу обратило на се, замисли се, а после полугласно рече: — Али шта ће баш ту, на томе месту, — мишљаше Стојна.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
з. А замисли бурдељ с фотељама од плиша пун бачених флаша конзерви и пива на прозору је нацртана киша у наручју дуге једна бреза
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Хм, хм! — учини Милун и мало се замисли. Видело се да га је нешто веома заинтересовао Среја. Звао је и он сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и
— Смањи мало, смањи! — примети му Нико смешећи се. — Шта смањи? Израчуни сам, па ћеш видети! Нико се замисли и стаде рачунати у себи. Мало после махну главом и рече: — Готово, право велиш; одиста, оде близу толико.
Прочита Живан кметово писмо и замисли се. Шта ће сад да ради? Да је каква ситнија и обичнија ствар — ласно би; али ето кмет јавља да су људи ухватили у
— упита ћата и стаде завиривати по апсани. — Хм, хм! одиста га нема! — Па шта ћемо сад? — упита кмет. Ћата се опет замисли, па рече: — Хм, дивљи човек!... Опасна звер!... Гледаћемо! — Да га потражимо, господине! — вели кмет.
— рече и нешто се окари. — А што? — упита Радојка као зачуђено. — Тако!... — одговори Страхиња, па се замисли. Таман Радојка заусти да га нешто упита, док ти се помоли озго путањом Живан, па подвикну: — А, ту ли си, лоло!...
Омркне здрав и читав, а осване — мртав. — Ама казују то и овамо по Овчини... — рече Страхиња, па се нешто замисли. — Село велико — прихвати Срдан — воденица једна. — Па и у њој нека анатема! — додаде чича. Мирко.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
” — Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? — Као запета пушка... Слуша што му се заповеди... Турчин се мало замисли. — Мислим нешто — рече после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси. Он је сјетан, невесео.
— Е, али, шта ћеш? Нашло се, брате, код њега... Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. Попа се замисли... Ватра је пуцкарала на огњишту... — Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. — Можемо. Хајдемо заједно.
” — Па, онда? — Онда ништа више. Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... Поп се замисли. Њему то никако није ишло у главу... И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла...
Лазар ми рече! И он исприча све шта је са Лазаром било. — Па шта сад мислиш? — Дођох да тебе питам. Турчин се замисли. Он паметоваше од сваке руке, али што год намисли, види да је детињасто.
— А хоће ли казати? — Само ти њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени... Турчин се замисли. Учини му се паметан савет Маринков. — Лијепо! — рече он. — Да га позовем. — Зови га, зови! — рече Иван.
Он је невољно запао у клопку, из које се после није могао искобељати... Харамбаша се замисли, хајдуци су ћутали. — Браћо! — рече Срећко после дужег размишљања... Велите да се Турчин и Маринко убију? — Велимо!..
— То имаш право! — Него, промисли па нађи кога другог да пошљемо. Чупић се мало замисли. По кратком ћутању проговори: — Имам ја пуно поузданих људи.
— Онда ми одобри да усред окрашаја излетим с овима мојим из шарампова. — Да излетиш?... — Јест. Чупић се мало замисли. Та он је и тако мало људи имао.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
обилази тамо. — Нуто-де! Баба се замисли. Најзад одговори: — Ја ћу већ поменути ђеди; да видим шта ће он рећи! — Немој ти, молим те, помињати што за оно!
— Немој ти, молим те, помињати што за оно! — Бог с тобом! Кад Радојка после све исприча ђеди, он се замисли, замисли. Најпослије мрдну обрвама: — Знаш, снахо, све је тако!
— Немој ти, молим те, помињати што за оно! — Бог с тобом! Кад Радојка после све исприча ђеди, он се замисли, замисли. Најпослије мрдну обрвама: — Знаш, снахо, све је тако!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Тхе — рече гђа Сида у себи. — »Не липши магаре!« А после се опет замисли. — Но, за хирурга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли. Познавала је она више господе хирурга.
— »Не липши магаре!« А после се опет замисли. — Но, за хирурга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли. Познавала је она више господе хирурга. Све су то били фини људи који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Драги Јуришићу, теби је лако, сам си. — Ником није лако па ни мени, — одговори Јуришић. — Ипак, ипак, замисли ово: двадесет и три дана од кад смо се венчали. — Верујем потпуно. — Али мој муж неће ићи, ја му недам.
Африка
Треба знати колико је црни човек плашљив, живчан, па да се замисли његово стање када га изведу из јаме. Тек тада настаје велика светковина, у којој овај, још увек везан за жртву, има да
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није могао ни да замисли да је то почетак њиховог разлаза, заувек, на овом свету. У то време, у фамилији Исаковича, жена се отпуштала, као што
Његова сестра јој каже да ни једна жена, откад је њу, Трифунову жену, видео, за њега не постоји. Може ли Павле да замисли, каква би опојна радост, то, за жену, преварену, отпуштену, било, још једном чути шапат страстан, искрен, као у првој
Молила је госпожу Евдокију да јој пољупце враћа. Затим, да замисли, себе, у улози мушкарца. Најзад је своју гошћу навукла на себе и под њом дрхтала.
Петар није могао, ни да замисли, да би крај њега, младог, лепог, човека, жена могла да погреши уз неког, маторога. А кад би ипак приметио, у башти,
и говорио још само руски, раскошан, као неки гроф, сачекивао је своје, бивше сународнике у Токају и није могао ни да замисли да му се нека њихова жена успротиви. Да му се ико успротиви.
Почела је при том и да сузи. Ђурђе онда поче да се крсти. Није могао да замисли да би његов брак, који је тако лепо трајао пет година, у љубави, могао да се помути неком таквом ситницом.
Нико није могао да замисли да та бујица коњице може стати, на неких двадесет корака. Али је стала, сасвим близу, испред Костјурина.
причињаваху та кубета, која се плаве у провидној магли, а која су огромна – мора бити огромна – а, међутим, обичне замисли људске, остварење жеља царева росијских. У вароши коју је Росија дигла, као играчку, на мору, у леду.
Она је ето, на води, а на води камен стоји. Кубета њена виде се, издалека, из веће даљине, него што човек може да замисли, и око да види.
Али, шта би то могло бити, није могао да замисли. Уђоше, међутим, поменута четворица, са десна, упарађени, намазани, а стајали су у ставу мирно, као деца кад се
Теодосије - ЖИТИЈА
и на благослову очеву основан беше, на самодршца Стефана, у ствари, наваљујући — разбијаше се, и ништа од својих замисли остварити не могаде. Јер много пута бивши посрамљен од њега, и одбијен дајући плећа заједно са иноплеменицима који.
Али топлим заступством светога код Бога, пропаде са својом празноумном замисли, јер не просу тулац стрела нити мач извуче, већ када је дошао до града, Божјим судом од невидљиве ране у срцу умре и
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Мишу пророче, а како ћемо чути да мачка долази па да на вријеме побјегнемо? — упита један млади миш. Миш пророк замисли се дубоко, дубоко, па одговори: — Мачки треба објесити о врат звонце, па ћете је увијек чути кад вам долази у госте.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
МИЛЕ (милује јој руку): Дакле, реци ми, шта је? РИНА: Замисли, мој први муж, муж који је извршио самоубиство дављењем, појавио се, жив је. МИЛЕ (изненађено): Како, како? Жив?
МИЛЕ: Ти би одиста била у тешком положају кад би све то било истина. РИНА: Морала бих му се вратити; замисли, морала бих му се вратити.
СПАСОЈЕ: Да, али привремено је залажем за кауцију. Ето, разумеш ли сада ситуацију? И замисли сад, на све то, појави се један мртвац, прогута ту кауцију и прогута цело предузеће „Илирију”.
(Оде.) XВИ СПАСОЈЕ, СОФИЈА СПАСОЈЕ (клонуо у фотељу, дубоко се замисли). СОФИЈА (долази): Један господин. СПАСОЈЕ (тргне се и обасја му се лице надом): Ах, то је он. (Ужурбано.
Том бојом би се чак морали обојити и зидови, нарочито плафон. И замисли сад у таквој соби брачну постељу отворено плаве боје, плав покривач и небесно плаве лопте на лустеру.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ти? До ђавола, од када ти верујеш у Бога? - У нешто бих и ја морао да верујем, замисли! - У реду! У реду! Не вришти! Ако мораш да верујеш, веруј бар у нешто што постоји!
На њих би морали понети неког као Грета. Тај бар не би цркао до Венере или Марса, а ако тамо нема људи, замисли какав би се сој у току еволуције од Грете направио! Говорио сам јој још и о рибизлама преко! — Не лажи!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Замишљао га је, хтео је да га замисли крај ове жене, али узалуд; није био ту. Чак и та деца за коју је знао да су ту, негде, иза зида, па плачу и дрече,
Аранђела Исаковича, он јој се учини мање одвратан но ноћас, чак се, сетивши се понечег што је са њом чинио, пријатно замисли, и раскалашно насмеја.
Прослављен на Двору, месецима без музике, салона и своје постеље, није могао више да замисли рат друкчије него тако, са безбројним убиствима, грозотама и патњама које је гледао очи у очи.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Признаћу ти! Спавао сам са комплетним балетом Народног позоришта! Солисткиње и балетски хор! Било је сјајно. Замисли, сиђем у драгстор по цигарете и налетим на »Лабудово језеро«! То је била оргија. И остави већ једанпут ту вотку!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Владика се мало замисли, па га погледа задовољно: — Видиш, то је паметно! То си се добро сјетио, мој вриједни Иво!... Него, познаје ли то
— А од Брђана не дође нико? — пита владика. — Нико! — рече ђак. Владика се замисли. Након дуга мишљења, нареди да се отворе двери, па с крстом у руци изиде на амвон.
Латинска слова бјеху округласта, једнака, потпуно читка, ћириловска њешто незграпнија; по графици замисли абата као човјека одлучна и пуна мисли и наснова.
Јоште га, ни сâм не знађаше по чему, замисли као осредњег раста, пуна, широка лица, великих очију са личном добродушности.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Момак је леп, а види се и добар бити. Уз то је јошт и богат, па куд ћеш више? ДЕВОЈКА (наслони главу на руку, па се замисли). МАТИ: Ајде шта си луда. Познајем ја, ти ћеш бити срећна с њим.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Илустратори ће дечју књигу обогатити, и, надахнути њоме, открити нове могућности ликовног израза; замисли васпитача, пак, током два и по столећа неће се битније изменити.
Има поступака које деца не могу да прихвате — а то су баш они поступци који су несагласни са основном замисли изворног дечјег писца.
Само је он тачно знао какав лист жели да оствари. Ми, сауредници, трудили смо се да дослутимо његове замисли. Свраћали смо кад би ко стигао, разгледали приспеле прилоге; суштина подухвата је била у његовим рукама.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
књижевности, он познаје велике узоре страних књижевности и има их на уму, нарочито Молијера (његов Тврдица подсећа, по замисли, на Молијерова Тврдицу, као што Покондирена тиква је далек одјек Молијерова Пучанина као властелина).
Ширином замисли и обиљем живо и тачно приказаних типова, верним приказивањем целе духовне атмосфере српске у доба око 1848, овај роман
Милићевић, Вук - Беспуће
Гавре Ђаковић се малко замисли и више да га скине с врата него да му учини услугу, обећа му. Може да се усели кад хоће. И они се растадоше.
— Остајете овдје? Шта да радите? рече она чисто зачуђено и не вјерујући. Он се мало замисли и погледа је у очи. — Чекати вас да дођете овамо до године, каза он лагано и тихо, отежући ријечи; присјећајући се из
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ко ће сад с њим! Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!«, па заћути тек и замисли се. »Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: »Сви Шајкаши одоше, лако, лако; само један остаде, лагано!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ништа није знао начинити свака је мајсторија изгледала као недокучива премудрост пред којом би напречац занијемио. Замисли, узмеш три-четири комада дрвета, стару врећу, сламу и цап, цап! — ево га, готов самар! Е, мој брате ...
Старац се загледа у мене врло, врло зачуђено, а онда се малчице замисли, растужи и коначно му се негдје испод бркова указа и брзо сакри лак неуловљив смијешак. — Ђеде, јесам ли?
обученог у невјестинско рухо, протјерати кроз пијацу, а за ту изванредну прилику требаће, богме, и нарочита пјесма. Замисли, необријан лопов, дугоња и бркоња, обучен као сеоска млада, маршира испред двојице наоружаних „дјевера“.
Окрећи коње натраг. Сад се и сељак уозбиљи, замисли се, неодлучно се обазре око себе, па се врати колима. Шушкао је тамо нешто са женама, па онда сви сиђоше с кола и с
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Где ће ту она своје беговске ноздрве! Да је због неког, па и да покуша, ал где ће беговица, па још Пинторовићка, замисли, старо господско колено, стара лоза, због једног аге, па нек јој је и муж, из госпоштине у планину да потегне!
Говорим, говорим, а реч по реч све даље и даље од оног што хоћу да кажем... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Замисли Хасанагу када чује! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Има да увуче рогове! ХАСАНАГИНИЦА: Боже, као да мртвима говорим!
Кад ти брат не буде брат, ни мајка мајка, па ни кадија пријатељ, кад се свако о своме јаду забави? Пусти мене, замисли се о себи! Ти си сад себи насиље учинио! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Прво: немо ти мени да узимаш меру!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Џомет идући тако путов'о је цијели дан. Пред вече стигне близу једне вароши. Не ћедне улазити у варош, него се замисли и рече: — Шта ћу ја у ова доба у вароши, а у кеси ни пребијене паре немам.
Стари се вук мало замисли, па ће онда: — Е, браћо, какве су они длаке такве су и ћуди, удримо ми на њих! Тако и буде.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Једанпут мом матором прекипи, па каже Тики: — Слушај — каже — Тико, замисли — каже — овакву ствар: долази твој Гиле страшно касно кући, прошла већ двојка после поноћи, а ти га питаш: „Где си“,
У ствари, кад зрело размислим, можда би и било боље да си ме оставио... Имала бих шансу да ме усвоји неко пристојан. Замисли, после двадесет година зове ме папа Жан-Пол Сартр, шизнуо од узбуђења: „Анчи“, каже, „морам нешто да ти признам...
Стигао сам до Београда за осам сати мојим „ровером“. Нема шта, сјајна су то кола, мада коштају девет милиона! И замисли шта ми се догоди!
Језиво! Ту матори почиње да развија своју тезу, уживљавајући се до максимума: — Замисли само овакву сцену — каже — улазим ја тако у своју собу, а он држи ноге на мојим рукописима и прави од њих авиончиће
— настави бакута — кад се само сетим оних дивних времена, када је твој покојни деда имао једини ауто у овом кварту. Замисли — „Изота Фраскино!“ Два се саобраћајца срнењивала само због њега: један пре подне, други по подне! То је било време!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
родну с гране постања: раколи Зло се, извија лозу, хвата се храста, корење жили; славујно слави метаморфозу замисли Прве - рачва се, сили. Сви су студенци Есек и Ситна кружнице смутне одредба битна.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„ „Побогу, људи!“ — вучина зину — „Ко би се с таквим рвȏ? Зачас ти кожу са леђа скину. Замисли: челик, дрво! Овога, богме, не чека брат, иначе — оде врат!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Можда! Докле год човек човека није видео, није разговарао са њим, док не може да га замисли; нарочито док не може да замисли да и онај други има своје занате, децу, бриге, да је углавном срећа и несрећа
Докле год човек човека није видео, није разговарао са њим, док не може да га замисли; нарочито док не може да замисли да и онај други има своје занате, децу, бриге, да је углавном срећа и несрећа расподељена подједнако праведно и
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Јер, молим те, зар то није лудо да он мени остави 5.000 динара. Замисли 5.000 динара! ВИДА: Као да смо ми просјаци. ТАНАСИЈЕ: Пет хиљада динара. Чудна ми чуда 5.000 динара.
ТАНАСИЈЕ: Ама, каква округла сума; пет хиљада, округла сума! ПРОКА: Рецимо. Али замисли мени 3.000, три хиљаде! Па то је ужасно! ГИНА: То таман колико свећу да му упалимо. МИЋА: А шта ја тек да кажем?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Мисле људи о свем и свачем. Повремено заостане потпоручник Александар и почне: — Ух, замисли!... Јеси ли замислио? — онда пљуцне, превуче руком преко образа и обухвати подбрадак. — Замисли...
Јеси ли замислио? — онда пљуцне, превуче руком преко образа и обухвати подбрадак. — Замисли... — Па тек наједном: — Рудни, терај дешњака, животињо једна, шта дремаш! Ах, морам да га шкартирам...
Сваки сада увиђа, на свој начин, да се догађа нешто необично и непредвиђено, што не одговара замисли оних који су предузели ову судбоносну операцију.
Онда додаде: — Бре, замисли да падне једна разорна међу ову муницију... Сви смо из потаје помишљали на ту могућност, али смо се заваравали неким
А замисли шта ми каже: „Кратко је само папуче за ову бруку.“ — Добро, добро де, купићу и шамију! — И она пристаде. Одем одмах
— Ако имаш, једи слободно. — Па... да одем у оно село испред нас... — То ли је? — и Александар се замисли. — Ја богами, ако не покупимо ми, узеће Аустријанци. Хајд узми тројицу, и кад помислим да сте тамо, ви да сте овде.
Али последњих дана довлачи се муни-ција и резервна храна за људе. Иако се многе замисли у рату спроводе у највећој тајности, ипак се по припремама назиру неке намере.
Мучно је посматрати и усплахирени поглед животиње, кад је ловци потерају са свих страна. А тек замисли људе који се убијају. И још бираш, па нишаниш, кога ћеш. Као да на оној страни нису људи.
Или прекине командира и нареди да преузме команду неки од потпоручника. Једном призва мене. — Замисли да си командир...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.
Чудновато !... И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом, па се опет замисли... Веља беше на раду кад они стигоше. Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.
Видим да се радо сећате младости... — Младости ?... понови Гојко и замисли се. Ја је нисам имао, ни знао за њу... Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то.
Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.
Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен... Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би
Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд. Вратише се одмах кући. Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!«...
Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру. Срећом, данас се ништа не догоди. Увече се договори са Стојаном да сутра рано позову
али ваљада није то ? Она се замисли и не дође ни до каква решења. Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.
Али шта је, шта је ?... Ужас, треба бежати... дај да се бежи!... Не могу ноге да се покрену... Она обори главу и замисли се... Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Пекар остаде сам, зловољно седе на једну ниску, троногу столичицу, обори главу и замисли се. — Иде свет за њим као луд... — мишљаше пекар. — Кажу да и чудеса чини, али ја у то не верујем...
— Ни за цркву?! — викну цар. — Ни за цркву — благо и тужно одговори старад. Цар се замисли. Гнев га прође и он размишљаше, али никако не разумеваше зашто се старац толико опире да новац прими.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Зар ни по чему није чувена? Рибар се замисли, пусти мрежу из руку, па као да се нечег сећа. После дугог ћутања рече: — Кажу да има у Тој земљи доста свиња.
Њега смо послали да студира геологију. Господин министар ућута, замисли се нешто и узе сукати своје бројанице, које му вишаху о мачу. — Поменусте изненађења, господине министре?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Имао је две махне: сваки час је узимао од тутора аконто своје плате и кад почне сам звонити, није умео стати. Замисли се тако, па оде, оде... и не би стао, да не дотрчи који Марков питомац и повиче му на ухо: ујаа!...
Болесник се горко осмохну и привуче га ближе к себи. — Нека ти је срећно весеље... поздрави младу, - рече он, па се замисли. – Бар ћу имати кога да ми изађе на гроб, ако овде умрем...
Али опет није ништа дознала. Мама је саслуша, распита побоље за неке појединости, па ућута и замисли се. — Мама, шта ће то да буде?... Хоће ли ме тета опет волети?
Сирота Каја! ... Подлегла је току времена, које све ништи и обара, па и најсмелије замисли. И њену наду и њено уздање у ту златну и срећну будућност, сломило је време, сломила се управо сама та будућност у
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Пауза.) Павка, пошљи ми, бога ти, тога Младена. (Стане насред собе и дубоко се замисли.) МЛАДЕН: Звао си ме, газда? ЈЕВРЕМ: Иди преко, знаш онога господина Срету! МЛАДЕН: А, знам!
као да је сад време томе. СРЕТА: Па жена, видиш, неће без твог питања. ЈЕВРЕМ: Јест, него... (Замисли се расејано.) А Илић? СРЕТА: Шта Илић?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ запита сердар пажљиво. „Он богме“, прихвати Јока нагло. „Послао је јучер једнога рођака...“ Сердар се замисли. Јанко и Стана гледаху крадом сердара, у највећој зебњи, шта ће одговорити. „Добар чојак!“ одговори Пејо.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Више ваља драм памети, него сто литара (ока) снаге. — Више ум замисли него море понесе. — Кад би се све памети изнеле на пазар, свак би се своје машио. — Људи се не мере пеђу но памећу.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Она, што је узима онај профисор! ИКОНИЈА: Шта је хтела? ЦМИЉА: Напо је неки манијак, замисли! ИКОНИЈА: Њу онолику да нападне? ЦМИЉА: Једва је милицајци спасли! ИКОНИЈА: Манијак!
А, вала, и ти... Да, којом срећом, имаш породицу... АНЂЕЛКО: Гледај ти своја посла! СТАВРА: Замисли, да имаш велико имање, велику кућу, велику породицу! Па седиш у кујни пуној тигања, кутлача, шерпи!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
онај... видићемо!... Тамо по Божићу! — Ја... онај... како год ти речеш! — вели Кушмељ. Фратар се још дубље замисли, пак ће најзад одлучно: — Па баш нека пође одма! Нека иђе!... Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди.
Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! — рече главар. — Зар Букар!!!... Нека замисли, ко може, како је то откриће пренеразило сваку духату душу у кући св. Фране. — Букар припредени ајинин!...
“ Јето, мој Иве, моје дите, какву ти новост доносим! Бакоња се замисли. Како се брзо све мијења у свијету! Удаје се Кривица за Ошкопицу, који је, истина, старији од њега седам година, али
Она је већ удата: дабоме, у његовој парохији. Па онда се слекну и замисли своју парохијску кућу. Ту је коњушар и кувар, али има више врата.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе уздахну „ја знам колико пута“, зари прсте у чекињасту браду и замисли се. Од своје шеснаесте потуца се он по путевима, далеким варошима, механама, гложи се око сваког марјаша, душа му на
Па ја сам се поносио њоме. У околини нема чувеније домаћице ни газдарице од ње. Замисли се: кад је престао да јој се радује враћајући се с пута? Кад је престао да јој доноси мараме, шалове?...
Кад се то уселио страх у његову кућу? замисли се. Тражећи му новац, Вукашин га писмом обавестио да се вратио у Београд.
Лице му није видео и никако није могао да га замисли. Тај што у санкама заувек одлази, не личи на Вукашина. Ни онај Вукашин што је последњи пут дошао кући да му каже оно
година и што баш ове, последње ноћи такве разговоре воде, кад он ноћас жели само савете да даје сину, мучећи се да замисли ту варош где се уче највеће науке на свету, па да све опасности види и упозори сина на њих, сад чује звона преровске
И лоповске, нерадничке прсте има. Моји су кратки, затупасти. Ракља сенке на зиду разви се у пет кратких рачви. Он се замисли: какву ли је руку имао његов деда Лука? Питаће сутра Аћима. А деде Луке Добро се сећа.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Па, ја то сањам? — дечак се замисли. — Не постоји плава трава, ни плави јелен! — А Сребрна ружа? Постоји ли? — Изнад саме своје главе дечак чу нечији
Нигде ништа није опарано. — Али јесте! — тврдоглаво понови дечак. Мајка одречно одмахну главом, а дечак се замисли. Једва је заспао те ноћи, а само што је упао у сан, дође му Златна краба велика као кућа, застрашујућа.
И она је ружна, и одбачена од свих. Па ипак, радује је Сунце и ветар, очарава лет лептира и шум трске. Бела жаба се замисли: ако нестане локве — изумреће трске и жабе, одлетети вилин коњици и лептири. Како се тога раније није сетила? Лептири?
— Зар ме ниси видео прошле и претпролше ноћи? Ја сам водио коло! — Свашта причаш! — узвикну старац и замисли се. И прошле, и претпрошле ноћи под орахом је, заиста, играло коло.
Тек Источни ветар замишљено набра обрве: — Нестао, кажеш? Како би неко тек тако могао нестати без трага? — замисли се Источни ветар, па рече с тугом у гласу: — у Каменом је јајету, сад знам.
— Нећу га вратити ако се ти не вратиш осим ако у пустари нађеш воду... Лепотица се на тренутак замисли. Ако се врати јајету, биће мирна, биће вечна, заборавиће сјајнооког. Али шта Же јој онда вечност?
Јој! Мислиш ли да би ми израсла крила? — насмеја се лутка својој замисли, готово паде са полице, кад мали воз сасвим озбиљно рече: — Можда би ти и израсла! Погледај лимун.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
сасвим нестаје из његовог погледа а љубазност постаје двосмислена: не ретко, претходила је некој опакој Милошевој замисли или је ту замисао следила.
Али, како га је купио тако је одмах, понесен новом замисли, дао и да се разруши: однекуд је силно желео да на место старе куће Господар-Јеврема Обреновића дође ново здање Ка
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Исто тако сам се обрадовао када пронађох верну слику куће у којој се родио Исак Њутн, а у њој му синуле прве замисли његових трију епохалних проналазака.
Како се то постиже, показаћу вам. Но за то ми треба једно уже канап или врпца“. Он застаде мало, замисли се, па запита: „Ко од вас има најдуже подвезице?“ „Паролос из Сибариса!“, повикаше ученици као из једног грла.
Моји рибари лове ту у близини“. „Где?“ „На обали код маслиновог воћњака Тимоновог“. Номофилакс се замисли шта да ради. Његов пут ка Демокриту водио је баш поред оног воћњака. Зато прихвати Милонов предлог.
Он се мало замисли, па запита Демокрита: „Могу ли се користити твојим гостопримством још ову ноћ?“ „О, кад би хтео, мој драги, да вечно
Хипократес се мало замисли. „Морам да ти противуречим. У своме лекарском позиву посматрао сам пажљиво сваку манифестацију и развитак људске душе:
Ту покуша да, помоћу Диона, рођака тирана Дионизија старијег, преиначи Сиракузу по својој замисли. Али тај покушај не само да не успе, већ га мал’ не стаде главе.
“ Овде пресече Теокритос своју непотпуну изречену мисао. „Е, то сам и ја наслућивао!“, рече Зенодотос. Затим се мало замисли. „Да, брајко мој, док си млађан, лете ти ловори сами од себе на главу“, рече он, а ћела му се зарумени.
да се и сам ток годишњих доба, проузрокован косином еклиптике, може неусиљено растумачити његовом хелиоцентричном замисли.
Слично се дешава и кад се крећемо у кругу, онако као што се, по Аристарховој замисли, креће Земља око Сунца. О томе би се Аристархос свакодневно очигледно уверио кадгод би се опшетао око великог базена,
„Да, Архимеде, онамо - да не служимо ни Римљанима ни Картажанима“. Архимедес се замисли, па рече: „Хвала ти, Диокле, што си у својој невољи мислио и на мене. Но ја ћу да умрем овде, у свом очинском дому“.
„Таквог неће више свет видети“. Кад то рече, Герардо се замисли, утону у своје успомене и поче да ми прича. „Видех цара први пут у животу кад учини свој први поход у Италију; убрзо
Хајде, Мардохају, покажите да имате добар нос и погодите шта се може очекивати после свега овог!“ Мардохај се дубоко замисли, набора своје чело и зину, но не рече ништа. Тек после дужег ћутања узвикну он: „Нов крсташки рат...“ „Се спрема“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ „Право кажеш, и ја никога не молим.“ „А твоји родитељи, шта ови кажу?“ Он се мало замисли: „Ови моји? Стари су, задовољни да ме виде ожењеног. Све остало је споредно.“ До зоре смо остали у разговору.
у један израз, у један бес, у један ужас, у једну једину најдемонскију маску коју је моја детињска фантазија могла да замисли.
Он је заиста други, очишћен и почиње нов, чист, исправан, сјајан живот најлепше верности. Замисли тако, а тада? Она одговори брзо, упорно: — Ни онда, ни онда; ја мислим ни онда не може, никако не може; не знам, али
Плакаћете опет кад се састанете, онако исто као што сте плакале при растанку пре три године. Замисли, мила моја, јуримо возом. Ручамо у вагон-ресторану кроз Швајцарску. Пролазе рајски предели.
Гле онај пејзаж, оно дивно парче!“ Па ћемо седети на трави крај језера. Замисли, сасвим сами у сасвим непознатом месту, у сасвим непознатом свету!
око мене, притисну до такве одвратне неиздржљивости, да сам, Бог ми је сведок, помислио и на сам злочин бекства. Замисли, ни стас, ни очи, ни лице, ни коса, ни груди, само ножице, сасвим мале фине ципелице, занеше ме до потпуног заборава
Јер, какав сам ја међу њима изгледао? Како сам се ја тамо осећао? Замисли ме само! У својим американским ципелама, ја, тигар паланачке „велике собе“, био сам овде немогућ, сасвим неспретан;
Он је био девојачки леп, али је његово лице одавало ужас једне страшне патње коју је тако одлучно успео да прекрати. Замисли само, колико бесмртне осетљивости у једној души тако узвишеној, детињској и чедној, тако достојној да се рајски одмара
И замисли какву сам смрт ја онда заслужио! Те ноћи одлучих да у околини Београда потражим какво сметлиште, ђубриште и место где
“ Он је био црвен као рак, он се није смео противити. Он мало поћута, замисли се, па процеди: „Онда ми бар донеси књига. Молим те, пробери и донеси или пошљи, морам нешто радити.
начин, да му је требало и више од три дана да је правилно одболује, а већ да је заборави, То не би могло ни да се замисли.
Упамтио је он јадницу увек и само на послу, па је залудну и незаузету никад није могао ни да замисли. Прала је она сама веш и пеглала, и то увек повезане главе, јер је патила од мигрене, сама чистила собе и авлију,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Није конфекција. А то је свакако нека врста луксуза. Замисли само: имати своја знања фазонирана и обликована баш онако како твој мозак треба и како може да их прими!
„Знаш, син ми је завршио студије!“ „Знаш, ускоро навршавам године за пензију!“ „Замисли, неки дан сам постао дјед!” Помишљао сам: овоме, од главних ствари у животу, остаје још само једна: да умре, па је
на нит времена, или се пред очима тамошњих становника живот стере у једној равни, плошан и разнобојан као ћилим? Замисли љепоте: живот ћилим! И замисли задатка: развити у дјеци чуло за тај живот, и жудњу за њим!
Замисли љепоте: живот ћилим! И замисли задатка: развити у дјеци чуло за тај живот, и жудњу за њим! Потакнути у њима сумњу да ли и тамо важе овдашње форме и
Ти још вјерујеш да живот покрећу неки велики осјећаји, неки велики заноси, стремљења, неке велике замисли, велике аспирације, и што ти ја знам. Таман! Све, скоро све лежи у оним ситним помацима, у оним мишјим мовенсима.
вријеме налазио се овдје, у мјесту и око њега, у инспекцији фортификационих радова који се изводе по његовој личној замисли.
И ко може да зна што се тад збива иза оних прозорских четворина заклоњених црним боровим грањем? Ко може да замисли каква се све страћавања одигравају у самоћи једне болесничке собе?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ишли, ишли дуго и дуго, док запазе опет бијеле царске дворе. Кад бише близу царскијех двора, ал̓ се замисли момак опет: тешко му дати златног коња за златну јабуку, а мора га дати, јер без златне јабуке неће му онај цар дати
Сад кренуше сви заједно даље. Ишли они ишли, док угледали опет цареве дворе. Али он се опет нешто замисли, све вади из џепа златну јабуку, огледа је, меће у џеп, вади, док стигоше и пред цареве дворе.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
објашњење исправно, требало би да је могуће приказати на платну и учинити видљивим слике било ког предмета који човек замисли. Такав напредак би изазвао корените промене у свим људским односима.
Када изгуби дугме на оковратнику он бесни и псује сатима, пошто није у могућности да замисли своје претходне поступке и одреди где је изгубљен предмет.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Он је, како даље рече Џим, пре неких дванаест година имао исте планове и замисли као и ја и био моје памети. Зато су његови пријатељи од њега и очекивали велике успехе.
” Овај цитат узет је из једне наредбе председника Вилсона и јасно илуструје ову изванредну замисао. Али од замисли до реализације је дуг пут, који тражи много труда и такве практичне подухвате којима се научници не могу баш похвалити.
Ћипико, Иво - Приповетке
Вођа жандарски до краја га саслуша, па се и замисли. У часу се одлучио што да уради: „Злочин је учињен, убојице су пред њим, а за убиство нико није поднио казну: није
Видјео сам на своје очи једном: милује га и глади као да је крштено... Бога ми воли га но своје момке! Па се часом замисли: — Хајде сада... Срамотиће те господар да си се одоцнила... Обоје се ћутке поврате на широки пут.
други, опет, бог зна куд су остали! Сваки дан мјесто њих долазе млади, но ја сам остарјела... Часом се замисли, па настави: — Баш као ластавице што праве гнијездо у ходнику овога манастира....
— вели Тома Павлу. Ја му говорим, натежем се, а он гледа у ватру, особит је, болан, и велики самовољац! Павле се замисли: —Ја би' штогод и прегорјео од мога сиромаштва . —Дакако, — прихвати живо Тома, — не можеш друкчије...
немирну локву, али ово што јој је сада на догледу беше, преко чуда, нешто чиста, жива, сјајна, што се не може да замисли, а не нађе ни једне речи да своје дивљење њоме изрази.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ако новелу читамо редом (а и како бисмо другачије?), крећемо се од жеље и замисли да се мост подигне до његова изгледа и живота „у кршу и дивљини“, али нам на крају епилог намеће и другу
али нам на крају епилог намеће и другу „перспективу“: накнадно враћање од изгледа моста ка откривању жеља, намере и замисли које су му претходиле.
С. Трубецкој. И ма шта ми данас мислили о тој теорији, она је морала бити блиска Драинчевој замисли балканске културе, макар тиме што је одбијала, шпенглеровски речено, европску културу на заласку.
У поезији, дакле, долази до изражаја стваралачки однос према језику, а стање у модерној поезији могло би да се замисли као непрекидно такмичење у језичкоме стваралаштву (у том су такмичењу неки наши савремени песници тако далеко отишли
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Њега је тамо неки луди ветар убацио у министре, а није за то рођен. За министра се мора, брате, родити. Замисли, молим те, он хоће и да буде министар и да остане чист. Није – него још нешто!
Казала ми је Живка још и ово: ако лепим оставиш жену, ти ћеш, пријатељу, добити као награду класу. Замисли, добићеш класу! И ето, видиш, имаш да бираш шта више волиш: жену или класу? ЧЕДА: Ја бих највише волео жену с класом.
ЖИВКА: Даро, дете, ево ти се заклињем, убићу га! ДАРА: Кога, забога? ЖИВКА: Онога твога! ДАРА: Али зашто? ЖИВКА: Замисли, усудио се да тера спрдњу са мном.
ЖИВКА: То што ти кажем, дошао је као проводаџија, да ме проси. ДАРА: Зар код живог мужа? ЖИВКА: Замисли! ДАРА: Где се може жена код живог мужа просити? ЖИВКА: Ти сад па опет навијаш на оно. друго је оно за тебе.
(Оде.) ИВ ЧЕДА, ДАРА ЧЕДА (долази споља): Па ти се то баш озбиљно пакујеш? ДАРА: А шта да радим? ЧЕДА: Замисли како све то иде експрес! Синоћ потписали указ о моме премештају у Ивањицу, а већ јутрос сам разрешен од дужности.
ЧЕДА (долази): Шта је, ујка-Васо? ВАСА: Хтео сам, Чедо, да ти кажем.. Чекај, шта сам оно хтео да ти кажем? Ах, да! Замисли, сазнали смо ко је писао оно у новинама. ЧЕДА: Е? ВАСА: И шта мислиш ко је? ЧЕДА: Ко би то могао знати? ВАСА: Ти!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И, на самом крају, још само напомена да је у ову књигу, према првобитној замисли, требало да уђе још један рад - о Андрићевој Проклетој авлији. Касније се од тога одустало.
2 Чини се да је у Станковићевој првој замисли да напише нешто дужу приповетку под насловом Нечиста крв била садржана теза - у књижевној прози крајем XИX века
емотивног и телесног грча њеног отвара се још једна приповедна раван, отвара се нов временски угао из ког ће се, према замисли, даље приповедати: „Снага би јој горела, мишићи играли, чело, руке, све било у зноју.
Још је теже, боље рећи немогуће је наслутити да је сећање на претке према првој пишчевој замисли било зачето не само у телесном него још и у еротскоме немиру. А јесте.
- Деди, хаџи-Арси, који је био први, чувен [. . . ]”. 66 Према замисли, дакле, приповедање је требало да потече из Софкине свести, па исказ и долази отуда, канда из немога, унутарњег говора.
Упркос нашем очекивању, а можда упркос и самој полазној пишчевој замисли. Поменуто је малочас место где се каже да је Аранђел „својом сенком” достигао Дафину. На томе се ваља задржати.
А она је очигледно садржана у замисли да се помоћу расположиве грађе сачини целовита слика - што, у семиотичком смислу, можемо назвати књижевним моделом - о
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Међутим намрштени харамбаша упре поглед изнад њих негде у даљину, па се дубоко замисли, а руком се играше са голим јатаганом, по изгледу само да нареди да му повију Спасу Чемерикића, те да му одруби
Било га срамота од жена. Замисли, изгледао је као какав Бугарин... С јадом стигао у Цариград, о којем се толико И пева. Кад оно у зли час.
Петровић, Растко - АФРИКА
Треба знати колико је црни човек плашљив, живчан, па да се замисли његово стање када га изведу из јаме. Тек тада настаје велика светковина, у којој овај, још увек везан за жртву, има да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Онда погледа Светислава и Предрага, па ће рећи: — Ствар је у овоме — он тресну цигарету и замисли се један моменат. — Неко од вас рече да се Кајмакчалан може поредити са аждајом која има две главе. Е, лепо. Слушајте.
По томе бих рекао да су то Срби. Господ се замисли, и реши се да лично сиђе на земљу и провери исказе. Сишавши на Солунско поље, узе Господ на себе сподобије човека са
Међутим, код пешака је смрт текући посао. Сахрањују нас као незнане хероје. И онда замисли, како би то изгледало када би се ми сачекивали, а они леже мртви по јаругама. — И још треће — умеша се капетан Милија.
Он се наједном утиша. Гурнем га да видим је ли жив. Он се трже и хтеде да скочи. Задржао сам га... Замисли!... У овом паклу он заспао. Предвече одскочи куршум и удари једнога војника у колено, где отвори читаву рупу.
Или је то проклетство Творца, ако је живот, или еволуција, како то ти, Љубисаве, кажеш, пошло другим током од његове замисли. — То не знам... Али знам једно. Око планета облећу ројеви сићушних светова, који се сударају и гасе.
— То су фаталисте... — Јест. Рат је, дакле, њихово животно опредељење, а смрти нема без суђена дана. — Командир се замисли, онда продужи: — Кад се сетим у каквим сам све тешким ситуацијама био, па изишао читав...
Наш је план овај. — Командир се замисли. Војници су га посматрали... Од њих ће многи још ноћас бити мртви. — Успех нашег напада зависи од бугарских објавница.
— Бато!... На „фронтету“ говоримо све, а овде не смеш да штуцнеш... А-ха! — он се замисли и мутним очима као да гледа у даљину. — Тамо... на фронту су прави синови. А у позадини су курве, кукавице, забушанти.
— Па нас туку гранате. Не смеш нос да помолиш... — Навикли смо већ на то. Али бре, брате слатки, замисли: море, пучина, торпедо, ајкуле... А ја пливам као секира. Овде може човек некако и да се заклони... Врдаш лево, десно.
— У томе и јест тежиште целе замисли. За време од две-три године ми смо енергично нападали на свима осталим деловима Солунскога фронта изузев овога, на
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
а место не свима јаснога матејца стављен је обичнији и опширнији шиљерац, и оваква замена баш одговара Суботићевој замисли. Уз реч матејцем Суботић је у Лири додао следеће објашњење, заиста потребно: „Име једног грунта карловачког”.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Онда тешко уздахну, опет се подними и нешто се дубоко, дубоко замисли. Наједанпут устаде и поче немирно горе и доле ходати по диванани.
Смота нову цигару, отпуши је мало, па је полагано спусти међу оне остале, те се опет одбочи на руке и замисли. Изиђох иза стрехе, а за мном Стевица. — Помози Бог, оче прото!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Па онај ће, бре, да побегне док ти то све испричаш. Говори, брате, брже. ВИЋА: Краће! МИЛИСАВ: Замисли да си на саслушању! ЈЕРОТИЈЕ: Дабоме, говори као да си на саслушању.
Ћипико, Иво - Пауци
Тако ми рече биљежников писар. Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања! Газда Јова се замисли. Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намрштеном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио.
— вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву. — Чудо је, виђу и ја сада, — замисли се отац. Али није се могло друкчије... Зар пустити земљу у туђе руке?
И све суче се онако, по његовој замисли, у реду ... Петрово ршање доћи ће за који дан на Дражбу; већ је судбено установљен и дан.
Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се... На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао
Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. — Дакле: Анте Чоле — три наднице. Младић се замисли и рече: —Чини ми се три и по. —Не знам, синко, нећу твога! Забилижим како ми син рече. У кући је; зовни га.
— Ма и хоће се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — А онда својим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли. Боже мој, да ми је само знат' ко ће по њему млатит'. Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет смијех.
Но чим је овога поподнева одложио књигу, замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом се је родио. Бијаше му тешко што му све више и више из душе
Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут... Фала богу! — И старац се замисли. Тако настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би
— Ко јема ча говорити му? — Устаде посједник Тадић и као замисли се... — Нисте питали рич! — опази господин начелник, — ...Ма свеједно можете говорити.
најмање шест фиорини ... Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се. — Неће се никако моћ'; хоће се и свиће платит'!
— А жуљеви, а сузе сиротињске? — Ко за то пита! А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво. Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...
Толико да се прође вријеме... Овдје је силно досадно! ' Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оженити... Блажени велики градови!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Провешће ту седам ноћи. Ништа му нисам рекао. А и шта сам могао. Ако бих га одвраћао од те сумануте замисли, он би ме назвао млакоњом и рекао ми да је моја љубав према Христу сумњива, да више волим удобност од страдања и
Па ипак догодило се нешто што ме је натерало да одступим од својих замисли. Доротеј је поново био изашао из тврђаве. Устао је пре свитања и отишао ваљда да трага, као и обично, за биљем.
Свет би постао несношљив кад би сви ти суманути подвижници могли да остваре своје луде замисли. Срећом и подвижник мора да спава, да једе и да празни црева.
Рачунао сам, сасвим погрешно, да ће се момци брзо заситити рада, или да ће им барем пресахнути нове замисли кад једном окончају ове које су започели.
Шта све нисмо могли. Какве су нам дивне замисли остале неискоришћене. Могли смо их обесити за ноге и шибати их житким брезовим прућем, док им се грешна кожа не отвори.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он смућен лагано седе, Почеша кукове лењо, поражен од ове беде, И замисли се много. Он јој је веровô слепо, И после двадесет лета она га обману лепо!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сваки топ, када избаци пројектил, тргне, као што знаш и разумеш, мало унатраг. Замисли сада да смо уз наш васионски вагон причврстили један топ, боље рећи неку врсту машинске пушке, па из ове избацивали
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
издаје шаљиво-поучни Јед и мед, дело сложене замисли које уједињује педагошко-теоријску расправу (обимни Предговор) и антологију поезије и прозе очигледно сачињену за
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Те је вечери отпочела у тој јакој и смелој жени њена права функција, из које ће затим излазити све њене замисли, одлуке, покрети, речи, дела. Тих дана се десило и оно са служавком Паулом.
То га ружи, ако ту страну лика окрене. Кад се замисли, исправи главу некако изазивачки, лагано диже и спушта капке на очима, и усне му се узнемире.
И иде ми од руке невероватно! Замисли, у Лондону су људи задовољни са мном! Значи, има доиста у мени штофа за трговца и финансијера.
На шта ће то да изађе, не знам. А рек'о би, добар човек. — Жена одмрдну раменима неколико пута, и замисли се. Није у тај мах мислила на чиновника, него на кромпириште: да га комшија некако не смота.
Па се тек пред неким натписом дубоко замисли, заборави на садашњост. Кроз неку, овде у варошици исписану реч великана Грка везује се са светом, са законима
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Дедер ти, Перо, напиши реч дуд! Разуме се да би се и Пера збунио док му не би учитељ рекао: — Замисли јагње на ражњу измеђ' два турска нужника. И Пера би се одмах сетио те реч написао.
Па ипак, дечја је машта умела да замисли на његовим плећима хермелине, на глави круну и да верује да на кориту седи миропомазаник и да му са страхопоштовањем
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Па се окрете нама. — Хитно одступамо. Са суседног сектора пешадија одступила. — Он се наједном замисли. — Ух... тамо је наша батерија! Да ли су је известили пешаци?
Командант пука предаде рапорт и Краљ се заустави у средини пука. — Помоз бог, јунаци! — Бог ти помогао! Краљ се замисли један тренутак, онда се усправи, погледа около себе, па проговори: — Јунаци, браћо...
Али задржаше нас неочекивано на пола пута у Ћуприји. Ту се истоварисмо и на једној пољани подигосмо бивак. И замисли, док се у Бугарској вршила увелико мобилизација и концентрација трупа на нашој граници, ми смо седели, двеста
А ти знаш њега... Он је у стању да дигне на ноге целу батерију за неки мали каишић, а тек замисли сад... У питању је био коњ!... Позвао је одмах сва три командира. Сав узбуђен, питао је чији је овај коњ...
кару. Сећаш се?... Јест, баш двадесет четвртог октобра. — Командир заћута, па ме значајно погледа. — Замисли... Ако рат потраје још једну годину, овога датума треба да се чувам. Отишао сам тога јутра на осматрачницу.
Најурени из земље, на туђој територији, сатерани под ове кршеве... — Ама то је моје предосећање... Ето замисли... закључимо сада мир и хајд’ кући. — Зар ти мислиш да је то добро? Онда отпоче разговор.
Да не беже!... Пита ме данас поднаредник: „Господине капетане, зна ли се куда ћемо?“... Замисли!... Да смо под другим приликама, ја бих му нос разбио за ту дрскост да се ја њему исповедам. Сада не могу.
рече Драгиша и продужисмо пут. Глад почиње и нас да мучи. Седимо покрај ватре и само говоримо о јелу. — Замисли да се неко нашали сада, и тресне пред нас пуну корпу векни. — Боже, ала си луд! Море пексимит, па са чајем...
— Замисли, да ја нисам ишао... Коњи би сутра полипсали... — Ех, то није исто. Коњи би нам заиста полипсали. Али ако поп Момчило
Скела се нешто мало накрену, и уздах полете из наших груди. Ипак, ипак, земља је чврста... — Побратиме, замисли сад... — Додирну Душан Луку по рамену. — Марш!
— Капетан Лазар гледао ме је значајно и смешио се. — А ти тако... у ћорсокак?... Свеца ли ти детињег. Замисли да смо били под артиљеријском ватром?
Оваква наређења за време рата постала су голе фразе. Много штошта се и не догађа по замисли штабова, који често приписују себи у успех и победу коју је по своме нахођењу извојевао неки каплар Ћира, са својом
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тежак и опасан је пут до њега. Зато га нико није видео, нико убрао. Замисли се и сневесели Ведран. Време поласка дошло, а њему се не остављају ни грабић, ни бреза.
— Ја немам шта да ти дам... — мајка заћута, а Варалица се замисли. Ко би пристао на подвиг при коме се ништа не добија, а живот губи? А опет?
А опет? Нема тог који је Смрт — варалицу над варалицама — преварио. Жестоко замисли се Варалица. — Па, добро! — рече напокон. — Шта ти говори да онај један гутљај, ако до њега дођем, нећу сам попити.
— рече напокон. — Шта ти говори да онај један гутљај, ако до њега дођем, нећу сам попити. Сада се мајка замисли жестоко, поћута, па рече: — Не знам, али верујем да ћеш ти спасти моје дете...
— Мицко се осмехну и поче нову игру. Радан је узалуд покушавао да замисли Брег Светлости, пут којим се стиже к њему. Коначно му се учини да је Брег Светлости тамо где је Мицко, одмахну руком и
Покушавао је да у себи замисли Град и Замак, али сваки пут би му се чинили другачијим. Једном је Град имао улице поплочане сувим златом, а кровове од
Али, маколико да се трудио, није могао да замисли Кључ. Час је био убеђен да је огроман, раскошно израђен, златан; час да је мален и потамнео од времена.
— сликар се још једном, ћутећи, поклони, а Царица се дубоко замисли. Све је испало сложеније него што је претпостављала, а сликар је дрзак и, примера ради, требало би га скратити за
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Читаву ћемо чету створити овдје у Прокину гају. Јованче се замисли. — Е, нећемо примати све бјегунце из школе, само оне најсигурније, оне који неће ником одати гдје нам се налази чета.
— Богами, ја се не бих усудио — прошапута Мачак. — Нарочито не бих без резервног уметка за лампу. Замисли: изгори ти батерија, а ти останеш у мраку, у води.
ради и лако се одлучује за сваки нов посао у логору, а ћутљиви осјећајни Вањка, на сваки његов предлог најприје се замисли, али кад се једном крене, иако спор, престићи ће и на крају надвладати онога најватренијега.
Иако је Стриц тврдоглаво доказивао да се Луњи све то привиђа зато што је страшљива, ипак се читава дружина уозбиљи и замисли. Чак се и мали Николица забрину и пријекорно упита своју кују: —А ти, Жуја, још ништа не осјећаш?
— прену се Стриц — замјењујемо Николетину. — Тако је. Сад се стрина Марија на нас ослања — потврди Јованче. — Замисли: она само зовне, а ми упртимо сваки по једно бреме дрва колико оно Николино, па пред њезину кућy.
! С пушком ће он доћи! — тврдоглаво је понављао дјечак и увече у кревету, жмурећи, упорно се трудио да замисли Николетину под пушком, униформисана, како пролази друмом испод Прокина гаја.
— Ех, како нијеси знао! — побуни се Јованче. — Та видио си да гоне везане људе. Николетина се нешто замисли, почеша затиљак и пажљиво погледа у дјечаке.
Ђоко Потрк нешто се замисли, поче да се смјешка и неочекивано рече: „Лазар Мачак, вешти брат, више вриједи нег сав рат.