Употреба речи замислите у књижевним делима


Африка

— Н. се насмеја: — Замислите црнца који вас пита: „Ко је ви?“ и ви Му одговорите: „Бели духови који желе да твоја коза поломи ноге, да твој кров

О и плаче! Ја сам, замислите, пушио кад сам имао осамнаест година и сав сам мирисао на дуван, што моја сирота мати опази, а онда — о ви можете

Црњански, Милош - Сеобе 2

Какви лепи људи, какви лепи, стасити људи! Можете ли да их замислите, кад буду орали, на оним пољанама, иза барутана? А одатле, до града, мислим да ископам канале.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ: Ах, да, она много полаже на ваш укус; само... НОВАКОВИЋ: И замислите, сад и ја морам да идем по радњама. СПАСОЈЕ: Што ви? НОВАКОВИЋ: Моја жена не сме ни корака од куће сама.

СПАСОЈЕ: Што ви? НОВАКОВИЋ: Моја жена не сме ни корака од куће сама. РИНА: Замислите да се сретнем, ја не знам шта бих радила. СПАСОЈЕ: Дакле, бићете и једно и друго поштеђени.

СПАСОЈЕ: У томе баш и можете видети колика је жртва коју ја чиним. Замислите: имати за зета једног професора универзитета, прослављеног научника, великог научног писца, и све то жртвовати,

Шта је веће, шта је важније, питам ја вас: кућа или греда? СПАСОЈЕ: Кућа! ЂУРИЋ: Тако је! И сад замислите „Илирију” као кућу, јер то је једна организација, заснована на широким основама, и сад дође неко и каже: дајте ми моју

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Нашем, карановском, кога је „Партизан” купио за милионе, она је ту. Мрзео сам Весну због њега. Замислите једну црвенокосу пегаву, дивну девојчицу заљубљену у неког коме је памет у ногама!

Отац је изгледао као да је стигао кући и нашао све побијено, а оне две су имале утешитељска лица. Замислите! Замислите! Њихови гласови гушили су се у сутону и шуштали као крила отровних птица.

Отац је изгледао као да је стигао кући и нашао све побијено, а оне две су имале утешитељска лица. Замислите! Замислите! Њихови гласови гушили су се у сутону и шуштали као крила отровних птица.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

поетске реторике почињу да зраче давним сјајем, и поред самоподсмеха с којим су употребљени, или баш због њега: Замислите онда: бура иде, ветрова фијук и таласи, и један талас принцезу скиде и поче млади живот да гаси.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

уз разбој, утихле успаванке над колијевкама, мудре тишине књигочатаца и ратови помрли над празним лименим порцијама. Замислите онда шта смо нашли рођак и ја кад су моји, из ујакове породице, били и лички хајдуци, и босански колонисти, амерички

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Врхунско зезање, на часну реч! Можете ли да замислите ту лектиру? Почела бих, наравно, са рођењем. Где сам се оно родила, и ти системи!

Хоћу да кажем, то је ствар која ме потпуно, али потпуно, излуђује! Замислите само један леп дан у тој Јалти, која је, претпостављам, морско летовалиште и све остало што уз то фура.

Знате, све драме у нашој кући дешавају се углавном због тога што смо сви страшно тврдоглави. (Замислите, рођени смо сви у знаку Овна!). — Извини за тренутак! — рече матори и отфура у кухињу да се консултује са маман.

(И не спомињем трошкове за пуне џепове семенки!) Замислите, у фоајеу тог позоришта читава је таваница у ствари једно велико огледало. Лукава ствар!

И сад замислите тај блам — пропутовати толике километре да би стигли у Београд, у једно авангардно позориште, и тамо шокирали фини

пумпама кад се власници канти за лож-уље поџевељају са поседницима покретних кофа за трошење бензина на точковима; замислите тај театар суровости и тај хепенинг кад даса дође са шљаке из Немачке па покока целу фамилију из љубоморе, или кад

целу фамилију из љубоморе, или кад робијаше неће да приме после распуста натраг на робију јер се затвор реновира; замислите само све те хепенинге и још многе друге о којима ћете читати ако будете имали среће да се вама не исподогађају лично,

био већи хепенинг да код нас људи почну једни другима да говоре добар дан и како сте, и да враћају лову коју су дужни; замислите тај хепенинг да вам неко уступи место у трамвају или на вратима каже: „После вас, господине!

И сад, ко ће бити крив ако убудуће гости „Три шешира“ не буду уфуравали у читанке? Замислите овакав пасус у књизи Историја српске књижевности двадесетог века (Том ВИ, страна 546): „Почетком седамдесетих година

Чаша му остаде у висини уста, а он одједанпут пребледе. Мислила сам да ће га ударити кап. Замислите сад његову ситуацију: код прве чаше — угледао змију!

на сатовима, баш као у оним смешним америчким филмчугама, официри већ поседели, очигледно старе; оружје им рђа — замислите само, Мишелино већ одавно одслужио човек војску и отишао из тог гарнизона, а они га још чекају; једнако гледају у она

шта је оно попио? Чекајте, имам записано! Сок? Јесте, сок! А ја сам узела принцес-крофне. И замислите, то вам је коштало само ... Могли бисмо да једно вече изађемо заједно?

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Сигурно... Замислите, ја сам данас код вас, на вашем острву, које је јединствено у својој простоти и лепоти. Ничега на њему нема што би ми

— Апсолутно, и девојче. То је чак вероватно. — Кад би требало да се понова родим... Мислим на све то... Замислите тај дечко који дође, који расте, расте, и који остаје док ми одлазимо.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ТАНАСИЈЕ: Био је то, браћо моја и сестре моје, један обичан зеленаш. Замислите, од мене је наплаћивао камату. АГАТОН: Море, од тебе – ништа; ако је и узео, није ти узео више од двадесет од сто,

МИЋА: Молим вас, кад је он мене био кадар да одбије. Једанпут тако затребало ми је три-четири хиљаде динара. И замислите, он мени каже: не дам! ТАНАСИЈЕ: А ми још запели јуче да га у сав глас хвалимо.

– а знаш шта он каже? Вели: „Ама, какав род, ти си мени девета рупа на свирали!” Замислите, безобразник један, он мени да каже да сам девета рупа. МИЋА: Одиста, то је увреда!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А основно начело стратегије јесте тајност. — Подигао је тада значајно прст и погледао важно све редом. — Јер, замислите да је на оној обали био, рецимо, пук пешадије непријатељске... Леле... Качамак би се направио од нас.

Зачусмо кукњаву, а ми на ледини оваквој — и показа длан. — Ја не знам како се сручисмо у ров. И замислите: никоме од нас петорице ни длака на глави није фалила, а у рову један погинуо и један рањен у главу. Ето...

Душа се згрчила од студени и злокобних слутња. Алекса се промешкољи, па ће рећи: — Замислите сад кућу, топлу собу... Све је то као сан.

Тако, једнога дана, кад смо баш хтели да ручамо, наиђе сав задихан и обрати се командиру: — Замислите, господине капетане, Мица „капетаница“ доспела и до пешака. — Шта кажеш? — запита командир, готово пренеражен.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Колико их имате сада? — упитам. — Имамо их доста, богу хвала, али ово се мора учинити ради угледа земље. Замислите само како то звучи: осамдесет генерала за дан! — То импонује! — рекох. — Разуме се.

(ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Купио ми и овај ручни сат, Хелветија. Тај мој профисор, вереник, има стрину чак у Канади, замислите! А она у тој Канади има фабрику, знате!

Човек треба да буде реалан! За свадбу, замислите, спрема штампане позивнице, златотисак, надам се да сте чули! ИКОНИЈА (Цмиљи): А парадајз не силази испод седамсто!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Колико си дана тако пешачио?“, упита га Питагора. „Десет дана“. „Е па лепо!“, рече Питагора својим ученицима. „Замислите да је из камена, положеног у Кеопсову пирамиду, сазидан дуг зид, висок као што ме овде видите“.

„Е, видите, тај исти Монтегју заљуби се у лепу Катарину“. „То је лако разумљиво!“ „Да, он се заљуби преко ушију. Замислите само: он, ученик Њутнов, поче да кује стихове.

Вода је, тако рећи, његов елеменат. - И сада, замислите, тај човек не уме да плива! До сада је дванаест пута пао у воду и био у опасности да се удави; његови рибари су га с

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Знате ли шта? Ето ја сам ту. За све обратите се мени, молим вас. Али пазите: с правом се обратите мени. Просто замислите да имате брата. Ето ја сам ваш брат. Кажем вам, ама за све, за све што вам треба. — О, мерці, мерці! — Хоћете?

Кажем вам, ама за све, за све што вам треба. — О, мерці, мерці! — Хоћете? — Ну да. — Дакле просто замислите да имате брата. Ето ја сам ваш брат. И просто кажете на пример... дођете овде код мене, приђете ми и кажете, кажете...

— Тако? — Да. Али о томе други пут. — Ну да, ну да. — Дакле други пут... Као што сам рекао: ви просто замислите да имате брата, дођете овде, приђете ми и кажете... кажете: ево ме... И после разговарамо даље. Дакле тако?

А они још кажу да сам сањао! Замислите ниткова! И збиља као да сам сањао. Мерци! Зашто бих сањао? А што опет да нисам сањао, можда сам и сањао!?

Има, вели, агената што се хвале да су јефтиније купили робу него што су је у ствари купили. Замислите сад ту болест, дед’, објасните то ако можете!“ Али ми смо већ наишли пред саму варош, и наш се разговор завршава.

— Чујете, господине капетане, фина је ствар рат — кад се преживи. — Сасвим! — рекох ја. — Замислите кад ја, после рата, одем у Беч и кад им кажем да сам стајао онде, где су падали куршуми?

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

у кратким хлачицама или чак у повојима: према мом замишљању, појам стрица морао је као неминован атрибут имати бркове. Замислите дијете у гарде-енфант-y с брковима!

Па што онда ако Мама-јумба „објективно не постоји”? XXИИ Замислите, на примјер, овакву причу: Забринуо се сиромах човјек за своје здравље, озбиљно се забринуо.

А можда би се о томе могла лијепо написати и сасвим модерна прича. Замислите само: то уклето гибање, тај робијашки ланац вјечитог кретања који човјек вуче за собом и коме сваки нови дан надодаје

Моја кућица — моја слободица! Али да бих се мијешао у туђе ствари, то не! Његово ми се звање чинило скроз незавидно. Замислите само: морати стално, непрекидно, без часка одмора нешто хтјети! Бити неоткупиво осуђен да увијек нешто хоћеш!

А ја ћу се постарати да вам набавим нови календар. Разговарали смо о Радивоју. Она као да зна нешто више о њему. — Замислите, изгледа да је ухапшен на пријаву неког апотекара из његовог мјеста.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Да бисте имали представу о мојим недаћама, замислите да сам некад био на сахрани или у некој нервно напетој ситуацији. Потом, одједном неочекивано у тишини ноћи, жива

једног проналаска који је требало да ми омогући да изведем оно што се ниједан други смртник није усудио да покуша. Замислите цилиндар који се слободно окреће, ослањајући се на два лежишта и који је делимично оклопљен прецизним паралелопипедним

Паиx) у Паризу како управо долазим к себи из једног од оних мојих стања полусвести изазваног превеликим напором мозга. Замислите бол и јад који сам осетио када ми је прошло кроз главу да ми је управо тог тренутка уручен телеграм са тужном вешћу да

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

- Замислите - рекао је поп - колико би он имао да прича да је био девет година у Америци! Убрзо сам био засут позивима на музичке

- Замислите - рекао је поп - колико би он имао да прича да је био девет година у Америци! Убрзо сам био засут позивима на музичке

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

УЧИТЕЉИЦА: Но! Е, то већ прелази све границе. Не бих никад иначе, ал' морам рећи, замислите, опсовао ми матер. ЖИВКА: Несрећни сине, зар учитељици енглеског језика да псујеш матер? РАКА: Нисам!

” – „Шта, забога?” – да запита друга дама. „Невероватно” – да одговори она прва – „али сам поуздано чула ... замислите госпођа Живка преотела је господина Нинковића од госпође Наталије!” ЖИВКА: Па јес', тако ће да се шапуће.

Ја сам га нарочито послала, јер, знате, он сад припада томе друштву... Да! Па замислите, разбио нос сину енглеског конзула и опсовао му оца. (Пауза.

Петровић, Растко - АФРИКА

— Н. се насмеја: — Замислите црнца који вас пита: „Ко је ви?“ и ви Му одговорите: „Бели духови који желе да твоја коза поломи ноге, да твој кров

О и плаче! Ја сам, замислите, пушио кад сам имао осамнаест година и сав сам мирисао на дуван, што моја сирота мати опази, а онда — о ви можете

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

На фронту се тренутно све утиша. — Хајд’ сад! — викнем овим мојим. Јаој, људи кад је грунуло... Можете да замислите: тридесет бомби готово у исти мах... — Чуо сам и ја експлозију — упаде Светислав — али нисам знао шта је...

Јутрос је долазио иследник. Ветеринар се појави сав рашчупан и надувен. — Замислите, колика је добричина — и показа на Радослава.

Ах, ви сте морали много да пропатите. Знам, и ми смо напустили своју земљу. — Замислите каква случајност! — говорио је Тома. — На мосту Изера, у Француској, нашле су се избеглице белгијске и српске.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

ја сам већ споменуо небески пол и поларну звезду, и рекао да ова лежи, тамо далеко, у продужењу Земљине осовине. Замислите сада да смо и раван Земљиног екватора раширили далеко, далеко изван наше Земље - онда ће та раван пресецати привидну

То су Јупитрови Месеци. Прва три од њих опазио је Галилеји, замислите са коликим изненађењем, 7 јануара 1610, а четврти шест дана доцније.

Ви сте сигурно видели оне куглице компримираног угљеног прашка какве се употребљавају за ложење. Замислите једну такву куглу од најбољег црног угља, но толико велику да има један километар у пречнику.

Целокупна продукција угља на Земљи била би једва довољна да даде две овакве кугле годишње. Замислите сада једну лопату, велику као каква краљевина, која хвата одједаред двадесет милиона оваквих кугала.

Како и на који начин, то ћу да Вам објасним на једном конкретном, једноставном примеру. Замислите, драга пријатељице, да се налазимо на подножју једног лепог брежуљка.

Ето зато Месец и Земља играју неку чудну окретну игру. Покушајмо да је и ми поиграмо. Замислите, дакле, драга моја играчице, да сте Ви Земља, а ја Месец.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

изнад оних сутеренских прозора са дебелим гвозденим шипкама, где су трезори у којима почива банчина златна подлога. Замислите само у какву би то забуну могло довести каквога познијега мога биографа, који би може бити, на основу оваквих факата,

ја требао да стигнем седам дана пре, али знам да сам у том задоцњењу целога свога живота ја видео једну трагедију. Замислите, молим вас, деби, прво ступање на позорницу, прва појава у животу, па задоцњење од седам дана, и то у доба кад нису

лицу, али је питање да ли та боја увек одговара и ономе психичком расположењу које она у тој хаљини преживљује. Замислите веселу, раскалашну жену у црнини, или разочарану, проказану, животом сатрвену жену у каквој лептирастој хаљини

Какав је то краљ, молим вас, који се зове: Узпртезен, Чандрагупта, или можда Кудурнагупта? Замислите одушевљени народ који овако поздравља свога крала: „Живело Његово Величанство Узпртезен И и Њено Величанство

Е сад, замислите векове који су пред нама, када ће историци почети да бележе и то како је Његово Величанство Престолонаследник Њуканука

Папарука одсекла главу своме седамнаестом мужу и узела осамнаестог, те га начинила краљем под именом Сисогора И. Замислите, другим речима, каква ће изгледати историја кроз пет стотина година, колико ће ту томова бити, колико имена, колико

И замислите оне грешне ђаке који ће тада, кроз четири и пет стотина година, морати да уче историју! Кад год ми, грешници, падну на

— отпочео би професор објашњење тих доказа. — Нисмо! — одговарамо ми једногласно. — Е, врло добро! Замислите, дакле, море и замислите на великој даљини лађу која се још не види. Јесте ли замислили море? — Јесмо!

— Нисмо! — одговарамо ми једногласно. — Е, врло добро! Замислите, дакле, море и замислите на великој даљини лађу која се још не види. Јесте ли замислили море? — Јесмо!

Често је комика ту чак и кад неко има све подобности за позив коме се одао, али не и физиономију, држање или покрете. Замислите, на пример, једнога кројача женскога одела, са свима манирима које та професија намеће, па вам кажу да је то командант

кројача женскога одела, са свима манирима које та професија намеће, па вам кажу да је то командант пука у пензији, или замислите човека са добрим апетитом и, овоме одговарајућим трбухом, са меснатим клемпавим ушима, задриглим вратом и касапским

И то је само један, један једини појам из математике који је мојој стрини личио на стоногу, а замислите на шта би јој личила тек цела математика, која је и нама изгледала као најкрволочнија животиња.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Ипак имамо неку срећу — вели свештеник пука. — Замислите да смо заноћили на оној ледини, где нема ни дрвета. — Ништа нам, попе, не би шкодило.

Из целога пука одабрали су најјаче војнике и коње, јер су се на путу морали упрезати заједно и људи и животиње. — Замислите само ову сцену — наставља Рељић. — Клисура... Лево понор, десно крш. Пут толико узан да точак топа иде самом ивицом.

Ви сте и сами видели колико је тешко и једном самом човеку да пређе преко оних врлети. А тек замислите људе који су морали вући, гурати, или на рукама носити тешке топове — заврши своје казивање потпоручник Рељић.

Застадосмо... Питамо да ли га много боли... А он псује шта му на ум падне. — Замислите, људи, сада оне који наиђу са ћоравим коњима! — вели Драгиша.

— Био сам у картографском одељењу Врховне команде, па сам обишао цео фронт. — Дакле, овако — он зажмири. — Замислите Црну реку... Она тече право на север — он опружи руку.

Карта је замрљана те не видим јасно. — Оваква је ствар — поче да објашњава капетан Радојчић. — Замислите крст којем је хоризонтална пречага дужа од вертикалне.

Капетан Радојчић је посматрао карту, па ће рећи: — Јест, тако је!... Сад замислите ону вертикалну пречагу. Ја увек говорим вертикална, а у ствари то је положен масив.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ПРАШУМА 3 УТОРАК ВЕЧЕ МА ШТА МИ РЕЧЕ 4 ДР 5 ТЕЛЕФОНИЈАДА 6 СМЕШНА ПРАШУМА 7 ОВО ЈЕ ПЕСМА О КРАЉУ 8 ЗАМИСЛИТЕ ЗЕМЉУ СРБИЈУ 9 БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ПЕТАР 10 ЦИПЕЛЕ 12 БИЛА ДЕВОЈКА МАРА 13 БЕГУНЦИ ОД КУЋЕ 15 ПЕРТЛА СЕ НАМРТВО

У седам јаких кавеза Краљ баци круну и престо Што није чинио често Прошета до једне воде Гњурну се и тако оде ЗАМИСЛИТЕ ЗЕМЉУ СРБИЈУ Замислите земљу Србију У Србији село Словац У Словцу живи Вукола Највећи ловац Кад Вукола крене да

баци круну и престо Што није чинио често Прошета до једне воде Гњурну се и тако оде ЗАМИСЛИТЕ ЗЕМЉУ СРБИЈУ Замислите земљу Србију У Србији село Словац У Словцу живи Вукола Највећи ловац Кад Вукола крене да лови Поведе и своје

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

У рушевинама Жујине кућице настанио се стари зец. Замислите, шта би се само десило да за ту нечувену дрскост чује Николичина куја! Вијала би га кроз пет села.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности