Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нисмо ништа говорили. Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке снове. Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама кад прођемо улицом: „Гледај га, завртила му памет Швабица”, и
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
заборавити да пропитује, или бар да пропитује строго кад буде добијала та писма, без икаквог труда убацио у мрежу. Замислих Меланију како стоји за катедром с оном својом безбојном косом, очима и свим осталим и одмахнух главом.
Осетих како ми хладноћа мили низ кичму, а онда одмахнух главом: ипак је бољи план о путовању на острва Јужнога мора. Замислих Полинежанке опаљених и врућих тела, обалу златну и плаву, мајмуне како се веру по палмама и би ми смешно што Багрицки
- Не знам. - Можда ћеш отићи у Београд, Слободане? - То би била премија. Не верујем! - замислих Београд с његовим шареним светлостима, куће начињене од камена и стакла, гомиле људи које ни најмање не занима јеси ли
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
) СТОЈМЕН Добро, опет стигох пре. Сад ће ваљда и он оздо. (Стојни): Шта се ту трзаш?... СТОЈНА Де, тако, замислих се. Него... (приђе и шапће му, дижући прст на претњу да о томе ћути, и све испуни што треба.) СТОЈМЕН Ко?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но када ме госпођа Лавоазије запита да ли желим чај или каву, замислих се па јој, напослетку, рекох: „Енглези пију чај и каву, јер немају при руци ништа бољег.