Црњански, Милош - Сеобе 1
лепим пролећем, као они што су пролазили пре њега, застајкујући пред сваком крчмом и процвалим воћњацима и пред сваким замком са гвозденим капијама и зидовима, обраслим бршљаном, плавим багрењем и трновитим, ситним ружама, него као неки суманут
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ока твог; а владалац уђе мрака из облака увојака у заносну моју свест, замрси ми бујним прамком, улови ми гујном замком, обезумну моју жест.” „Зар у теби моја коса? у теби ми очи зар?