Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Када је Карађорђе предао пожаревачке Турке, удари на Смедерево, да и њега туче. Смедеревски Турци изађу пред њега, и замоле га: „Немој нас тући, ми ћемо с миром седити у граду; а ти иди, како годе са Београдом учиниш, ми се противити ништа
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сестре шапућу, смеју се, једна другу испиткује шта је Љуба говорио. Љуба прислушкује, али се не осврће. Замоле га да ако не тера. Љуба пусти коњима узде, па се мало к њима окрене да се може што разговарати.
Сваки је морао по једну песму певати. Јоца је певао „Тулумбашу”, као домаћин, Ружичић пак „Желиш ли бити моја”; затим замоле фрајла-Јулку, те и она лепо отпева „Куд блуде сада мисли твоје”. Дошао је ред на чика-Гавру.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Они су се тако око девојке препирали чија ће бити, па наиђу на ветрову матер, кажу јој о чему се препиру и замоле да она пресуди чија је девојка.
Они га сви замоле: — Дај де, лијепи и златни ага, претури нас какогод тамо до јесени. — Јок, јок! Сахат је већ дошао.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Народу се то додија, па оду светом Димитрију, који је у њега служио, и замоле га да упита Тројана чега се он боји. „Само се бојим сунца, — одговори Тројан, — и никога више под небом“.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Потом оне не умијући куђ ходити, а и немајући су што тражити куће своје, замоле се њему, да их он узме собом. Он их узме, ђевојку вјенча себи за жену, и оде натраг својој кући.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Што су намислили, то су и учинили. Сретну светог Саву на путу и замоле га да покрсти вука. Свети Сава заповеди једном калуђеру из пратње да учини по вољи чобанима.
— Ваљда им је нестануло дрва али воде, — одговори магарац. САСТАНАК МАЧАКА И МИША Замоле се једном миши мачкама да учине састанак, не би ли се како нагодили да их мачке онако немилице не кољу, него да им
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
што, кад би србски жители с кога ни би мјеста и села дошли код команданта царске војске, и предали своје оружје и замоле милост, да им се да заштита уједно с ниховом добарем и фамилијом; а ако се нађу неки међу војске, или други, који бише
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дјечак огорчено пљуцне. — Пхи, баш су ми и то неки кићени свеци! Да они мене нешто замоле, на примјер да се играмо „труле кобиле“или шта било друго, ја бих одмах скочио. — Ма шта ти то гунђаш?