Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА: Па дабоме. Него дедер! (Извадио је хартију да бележи.) Деде, тетка-Савка, шта би ти имала да замолиш Живку? САВКА (још увек увређено): Нека ме пита Живка па ћу јој казати.
Запиши, Васо, да јој се да. Ето ти! ВАСА (пошто је записао): А ти, Дацо, имаш ли ти штогод да замолиш Живку? ДАЦА: Па ја то, за Христину.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Рекох, ако те као човека замолим... ЖИКА: Е, мој брате, ти мислиш то тако, да ме замолиш. Је л' тако радиш ти у твом дућану? Дође неко па каже: „Дошао сам, газда-Миладине, да те замолим да ми даш оку кафе!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Нико од нас не сме у то да се меша. Једино он то сме. Што њега не питаш, што њега не замолиш и позовеш? ТАШАНА (љутито): Звала сам, толико пута сам га звала. КАТА Па? ТАШАНА Неће! Никако не долази.