Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Само не ово, само не баналност! ЗОРА НАДАЊА Небо је било замрачено, тмурно, Слој облака црних под њиме се згрн’о. Ненадно те ноћи, док је месец трн’о, Јужни ветар прође улицама бурно.
дане својих младих лêта; Он је сјајним оком у даљину глед’о Тражећи идеал свог интимног света; А небо је било замрачено, сиво. Он је у ћелији манастирској снив’о.