Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Погледај моје су руке одрубљене, Крв лопти на кључеве. О те руке, руке, благости дотицања! Изиђох пред врата, из замрачености своје собе, Да бих те видео још једном; Соба је пуна крви; Табах по крви расејан, као дечак кад уби свог оца.