Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Један поглед Зориних очију замрачи ми цијелу гимназију. Око срца расте барикада, заробљен сам, не могу да дишем, па се пера, попут копља, машам и,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сунце зађе за густ, црн облак, и у даљини замрачи од прашине. Ветар поче да завија око црквеног торња. — Пређи на моју страну, да променимо ногу — обрати ми се
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Нећу!... Дакле: пао!... ја пао!«... Професор погледа Чичу. — Доста! — рече старац и прозва другога. Пери се замрачи пред очима. Обрте се несвесно и погледа другове, али кад виде њихове зачуђене погледе, обори главу и седе у клупу.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Али ложач се прене, не да јој ни да трене, Ко тата кад је љут замрачи му се лице: Хоћеш ли, можда, лимуна? Шта очекујеш од мене? Ништа од твога сна, вечита спавалице!
ту нема шта да се бира, И не умем да објасним шта то значи: Одједном, без разлога, из чиста мира Видик се смркне и замрачи. ВЕТРОВИТО ЈУТРО Сунце туче у богазе, Сјај кроз лишће пљушти. Дува ветар, а зора се На конопцу суши.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Око на китникезу. Порцулански јахачи. Драперија у везу: Цео простор замрачи. И ничег нема више: Ни покућства, ни звука, Ни јесени, ни кише.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Чик да избројиш колико сам пута заноћио овде? Механџија без речи замрачи прозор и врата за собом затвори опрезно, тихо, као да газда спава.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Суви ветар дува преко целог краја, усковитлава облаке прашине, небо потамни, сунце се замрачи. Силна река сужава се и малаксава из дана у дан и оставља иза себе пешчане спрудове и плитке баре у којима тамнозелени
Ја сам измерио време које је потребно да се Месец потпуно замрачи и време колико то потпуно замрачење траје. Нашао сам да су та два времена међусобно једнака.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Него ме друга незгода доведе до тебе. Свештениково се лице замрачи. — Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. — Знам, али ме тамо чека куршум.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“... На ужас наш, видик пред нама поче да се губи. Од врха Кајмакчалана спуштала се као авет густа магла. Сунце замрачи, тешки облаци нас обавише и утонусмо у потпуну таму и мрак. Није се видело ни два корака „Пуцај!“... „Не пуцај!
Он га купи и пружи прво оној дами поред себе. Она узе. Тада су почели ра разговарају. Али сала се замрачи и на платну се појавише слике. Одмакао сам се мало позади да бих боље видео, а и њима да не сметам... Али признајем...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Замукни муком скота; — достојан споља лик и ум, унутра звер и беспомоћно дете. 2 Мркло кад језгро живота, замрачи њим и празни умља вид.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Колико да се душа још више замрачи. А ноћу светлуцају пламенови, као умирућа кандила, и повремено одјекују узвици будних стражара.