Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Па и не питаш?... Станко обори главу. — Не смем! — прошапута он. — Јеси ли гледао кошницу кад замре?... Е, тако је твоја кућа замрла!... Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...
Милићевић, Вук - Беспуће
нема посла: рад стао, глад притисла; запомажу да им се од куће штогод пошаље, док гладна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно тужног весеља над животом ма какав био; заћуте неродне оранице, зауставе се и престану да се окрећу витлови, док
Он кликће кад опажа у њему пустош гдје се шири, наде гдје се ломе. И кад све застане и замре, кад настане у њему једна чудна мртва тишина, он осјећа у себи његово задовољно дисање.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Најзад песма замре, свирка умуче. Војници су распремали шаторе и из једнога се чуло: — А ти, бре, сву сламу привукао, а ја лежим на
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тако ће и сад... Али, шта то они раде ?«... Д ете отрча до краја стазе, пружи вратић иза жбуна — и замре... Не сме више помолити главу, јер би је опазили.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Оџаци и дрвеће, и све што не види, а осећа, гомила се у нелагодну, жалосну језу. — Стани!... Стани мало. Шкрипа замре на дну бубних опни. Коњи фркћу, тресу главама. Гриве гребу очи. Језа гусне крв. Неиздржљиво је.
Чу да Симка закука, али помисао да сиђе и брани жену брзо замре у страху. — Кућу да му запалимо! Нек изгори Катићево гнездо! — Узми сламу! — Дај ватру! С прозора се сјури стакло.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
њега већ нема, ту је само неко који оцећа како зарања у неизвесност, уобличену и обезобличену, без дна а замамну: тад замре мисао и замире свест, остаје само кожа, сува и нестрпљива под жмарцима, остану и запети мишићи, у дослуху са оном
Ћипико, Иво - Приповетке
Напослетку машина жешће заклопота и с њим на пучину заокрену. Загази нагло. Дим се суче и кида ваздухом. Цвета замре. Нетремице гледа за њим. Пред очима часом јој сину болесни човек, нејач, кућа и мирни комшилук.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сваки пети стоји и гледа кроз отвор пушкарнице. Ракетла се спуштала брже. Час свитне јаче, па замре. Околни предмети подрхтавају. Наједном утонусмо у мрак. Драган застаде. — Да причекамо док привикнете очи... Пст!
Ћипико, Иво - Пауци
Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. Дјевојка се маче прама кући. — Нећу те појести! — поче Иво. — Знам, — одговори девојка.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Морам затим да напрежем слух не бих ли чуо све, па и кад замре бука и продужи се у тихо стењање и цвиљење, не могу да се вратим свом спокојству, тад ме мучи радозналост, хтео бих да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ваљда је то био последњи одблесак свести... Мајчине очи лагано се склопише, а на устима замре последњи дах. — Свршено је! — рече лекар и спусти женину руку, која млитаво паде поред тела.