Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА: Иди ти, Младене, кум-Стеви и кажи му... ЈЕВРЕМ: Чекај, чекај, молим те. Ствар се, као што видиш, сасвим замрсила... управо, није се замрсила, него онако... (Павки.) Добро, шта хоћеш ти? Хоћеш да Младен иде кум-Стеви.
ЈЕВРЕМ: Чекај, чекај, молим те. Ствар се, као што видиш, сасвим замрсила... управо, није се замрсила, него онако... (Павки.) Добро, шта хоћеш ти? Хоћеш да Младен иде кум-Стеви. Добро, то знамо. (Ивковићу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
На ливаду, уз планину, низ долину, и још даље: велик је и шарен свет! Да је ветар, појурила би улицама, замрсила гране дрвећа, поскидала људима шешире.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У попе се замрсила сва от зноја брада, Како неће, до њега је попадија млада! У момака из очију св'јетла муња с'јева, Громом грме свириле,
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Певај, и баба има бакшиша. САЛЧЕ (Коштани, која гледа око воденице у дрвеће, гору): Коса ти се замрсила. (Оправља јој косу и одело.) КОШТАНА (забацује косу): Нека се мрси! (Магди): А, је ли, тетка... (Показује на гору.