Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Она се кикоће и бацака, псује ми на сав глас и оца и мајку, све док се поново не замрсимо у дрхтаво клупко. После, неко време, мирни и спокојни, ослушкујемо бекријско блејање и нескладну свирку.