Употреба речи замукао у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Па рече да је видео, аустријску императрицу. У дворани се чуло, како се неки смеју, али је њин смех замукао, кад се Костјурин осврнуо, и дрекнуо, да се не треба смејати.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

али дјевојачко срце као да се баш њему окретало, док је онај други, Дане, све више тонуо у сјенку, тмуран и замукао, као да му је неко покрао кромпире из пепела. Све се разријешило напречац и онако како нико није очекивао ни мислио.

Одлежао сам два-три дана, блијед и замукао, а једног јутра пробуди ме гласан шум споља и ја истог тренутка скочих из кревета здрав, лаган и радостан.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Врисак је замукао негде у корену дојки. Једном руком сусретао је кратке замахе њене срџбе што је јачи, а другом јурио по топлој и косој

Ћипико, Иво - Пауци

Допру и до њих и расипљу се даље и даље... А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено замире, и још се само из даљега чује.. — Кате! — Зар свиће?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности