Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тугу траве путем куд сад не идемо? Ко зна плач идола под земљом? Ко знаде Клетву молитава замуклих? И ране Непамћене среће и престале наде? И горчину једне сузе убрисане?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Корак, два, три, тишина се око њега раступљава као вода и пропушта га између замуклих људи који му, и одвише брзо и спремно, праве мјеста. Стиже тако и за свој шанк, али га и ту стиже и затвори тишина.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А кад ипак воз коначно крену, помути се сјај љетњега дана, тамо негдје, крај замуклих клупа, осташе нам срца расплакана. Збогом школо, збогом враголијо, ипак сам те бескрајно волио!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не виде се гарава ждрела оџака. Згрушало се небо над Преровом. Топло је само у кутњацима замуклих паса. ...Кожа одраног свињчета, разапета на зиду у углу оџаклије, привиђа се Толиној жени Анђи као запаљен вепар који