Употреба речи замукло у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Пола сата послије бомбардовања стајао сам у дворишту и замукло зурио у остатке свога тавана. Раскривен, сурово изложен сунцу и свачијем погледу, он је још увијек мамио моје срце,

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Среда петку намигује новцем. Краков, Пожун: трговина добра... Што звецкало радосним прапорцем, замукло је у шоботу гроба. Лепу пропаст у стих сморен прима Сентандреја, Іріѕ флорентина.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И скршило се нешто и парчад звекнула на бетону. Па се граја губила све више док није потпуно све замукло. Онда се опет зачули тешки кораци и старешина апсана упао је бесно унутра: — Шта је? Јесте ли дигли главе?

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

ишчекивање лепезасто раширили свуд уокруг, у слутњи да ће му однекуд и неким другим начином проговорити оно што је замукло кад је ослијепио.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Прота је после причао да је господин Јоксим био блед као крпа: „Замукнуо наш премудри Соломун”. Беше доиста замукло све, па и господин Јоксим. Кандило се запалило, слабачки се лелујао пламен два минута, зацврчао и угасио се.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

шмрца и Мачак, Потрк сакри лице у лишће, заплака и ћутљиви Ник, а мали Николица само их је неколико тренутака ћутке и замукло посматрао, па кад видје да је и Луњино лице мокро и сјајно, он загњури лице под кујин врат и поче гласно да јеца.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности