Употреба речи замукне у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Уоколо, била је, свуд, вода. Најближи кућери предграђа вијенског били су на једно хиљаду корака. Кад замукне лавеж паса у околини, завладала би мртва тишина. Никакав људски глас није допирао до лазарета.

Црњански, Милош - Сеобе 1

еј, еј... да одмах затим замукне, пашући оружје, видевши да више не зна где се налази, ни куда га воде. Био је стигао до границе земљишта о коме се

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

да зузуће као хрушт, крупна мајска буба, али чим спази оно проклето ждријебе, сјети се Веселице, и одмах се наљути и замукне. — Дрвењак злобни, шта ли је само измислио, пси му браду лизали.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Једино зато што се ништа људско не меша својим гласовима у жуборење предела у ноћи. Довољно је да човек замукне па да се гласови природе дигну ослобођени а да он све то назове: Тишина.

Ћипико, Иво - Приповетке

— зајауче Цвета. Дајем вам све што имам! — И стаде молити и заклињати свакога ко би је погледао... Унеке замукне. Пароброд се полако обртао, рекао би опет ће да пристане. Тај закретај теши је, — још се нада.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Ал’ мук тобом сам све већи. Глухо те у ноћи ове, у дневи бдим. И на стопу ми тобом замукне ход, и муклу путању грем. ВИИ Лек си, а гњијем у срцу. Кротином ћув то мрзли разједе кам.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности