Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” „Утом дође с оним официром и Мијушко. Пита га цар: тко је он и шта је тамо радио и ко га је на то послао. — Замуца мој г. Мијушко: ,Ваше Величество... Ваше Величество... ја сам шнајдер!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Шта ћеш тамо? Зар нема паше и по другим брдима? — Та... оно... има... — замуца Радојка. — Има, јакако! Али нема оног дроње, оног Страхиње, што поваздан ћурликâ у двојнице!...
Дела још по једну! Сутра је недеља. Не чека нас никакад рад. Деде, попо, наздрави! — Може, може, ја!... — замуца поп, па узе чашу, диже се и као да хтеде нешто рећи, па само попи и седе.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ти ли си несрећо, ти ли си куго? Ал' чекај само, нећеш ми дуго!” „Владимире!” замуца лепојче убаво, „да л' Владимире ил' игумне Варнаво? за име бога да л' сам чула право?!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Замуца вођа: „Тако ми брка, ђидија овај све живо крка! ... До сада ниси био нам знан. Одакле идеш? Гдје ти је стан?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Ја, знате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош. Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Предвече се врати жена кући и запрепасти се кад код куће нађе, место мужа, некакву грдну птицу. — А-а-к-ко си ти? — замуца жена дрхћући од страха. — Ку-ку! — одговори пекар. Жена познаде мужа по оним његовим зеленим, пакосним очима.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али и она се прибра. Не устукну. Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: — Тако ми деце!... Жива ми деца!... Браћо моја!... — Дижи то! — викну Пантовац.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Онда нам нема друге него у Гај — рече Јованче. Негдје иза првог брежуљка припуцаше пушке. Мачак проблиједи и замуца: — Ево их, чујеш ли! Дјечаци трком упадоше у Прокин гај.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Што искаш, што ти треба? — Искам, требе ми срма-мустаћи... Леле, — трже се мала — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете—те, искам срма-белензуци...