Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
му пред очи танконого неспретно ждријебе и он само пљуну и опсова: — Дабогда пребио и ону другу ногу, гад шантави! Замуче тога прољећа мој стрикан као да никад ни пјевао није.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— грмну потпоручник. — Господин потпоручник — поздрави Танасије и несвесно устукну још један корак, па наједном замуче и уздиже рамена. То га је коњ њушкао по леђима и, кад намириса јабуке, дохвати Тасу за кошуљу и размахну лево и десно.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Било је онако... зато што сам те ја наговарао. Кад сам био пијан. Оне ноћи. Па сам после уобразио. Ја сам крив — замуче, јер она склопи очи. Сад јој цело лице има исту, модрикасту боју. — Причај — шапну она.
Краков, Станислав - КРИЛА
То мајор издаје заповести. Чује се како његов пригушени глас дрхти. Потом су други придављени гласови питали. Па све замуче. И већ се групица хтеде раскинути кад се чу храпави глас: — Бранко, чутурицу! Једна црна прилика пружила је нешто.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Кад су се вратили, наредили су да кренемо. Осећао сам дах борбе. Неко јаукну. „Ћут!“ — викну други и онај замуче. Али жестина удара као да малаксава. На истоку је зарудела зора. Ишли смо сад живље, да нас не би захватио дан.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И таки пак дијете замуче; више не проговори До времена му говорљива. То се је здесило било у Француској горе земљи, у граду именом Кремону.