Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Дуго шапућу, али се тај шапат не чује, кошава га понесе, у зору, над замућену Саву и распе изнад мостова или га западни ветрови нагомилају у просторе над равницама.
Ћипико, Иво - Пауци
уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку. —Машо, — трже се — јунак си! —Што је корист кад немам порода? — одговори она, очито том мишљу заокупљена.