Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Речи тетка Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо представља ту сцену између Доке и Замфирових. Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је
Васка је истину казала. По одласку тетка Доке настао је код Замфирових прави лом. Зона је из побочне собе све чула, а ону сцену између Доке и Замфира и чула и видела.
Ратомира, директора новина. Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче,
Тетка Уранија оде, али се не врати. Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана. Код Замфирових одмах осетише да није добро кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније да види шта је било.
Адресат се не налази у месту!...“ ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.
и кукањем: како су и оне девовале и ашиковале, али тога чуда није било; како ће кô никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!
Пољубио мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига! Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.
Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових. Замишљао је сада Зону, раздрагао се; зато сâм продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.