Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући! И не један паша — него неколико њих!
Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми. А тек по одајама! Какав раскош и какво шаренило!
ете... збори: демек, много гу мило за теб’... Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему
Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој. Све се слегло ту. Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро
А тако је некако баш и било. У кући Замфировој доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у
ГЛАВА ШЕСНАЕСТА У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или комарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то
Зато је Мане остао и даље хладан и повучен и оставио их без одговора. Ово је силно дејствовало на све у хаџи Замфировој кући, а на Зону највише. Била је као убијена: тужна по ваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.
Тетка Таска је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка дока у Маниној кући. Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке“ играло се неколико пута