Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
да нађем у том реду ствари неку равнотежу — ону равнотежу која у људском систему сурогата за апсолутне вредноте замјењује правду — те закључујем: ако је физичка љепота таленат, зашто да њега мимоиђе тај редовни, готово безизнимни данак
нека обновљена наивност, као неки регенеративни крак или орган, или заштитни залистак или парожак, који прилично добро замјењује онај прави. И да се, у свијету савременог цивилизованог човјека, то ваљда и називље напросто спонтаношћу и наивношћу.
Кад нам је немогуће да намакнемо воду нашој жеђи, треба да бар сачувамо живу нашу жеђ. Јер она нам, за невољу, замјењује воду. Опсјењује нас ромонима, испуња нас живим гргољењем жеље.