Матавуљ, Симо - УСКОК
ови је с нама и са својијем барјаком узимао Будву, Нови, Цавтат, био се на Каменом, рвао се с царевима, па сад му се, занаго, чини, као и мени да је све то снијевао! Али му свијетли образ и лијепо име, ваистину, нико не оте довијека!
— Хеј, што бих се обрадовâ, да по срећи погодим! Сви млађи, па и њеке од женских заграјаше: — Занаго и ја!... Занаго свак!... Дај боже!... Па да га оженимо! Веле, згодан је као ђевојка, а од велике куће!...
— Хеј, што бих се обрадовâ, да по срећи погодим! Сви млађи, па и њеке од женских заграјаше: — Занаго и ја!... Занаго свак!... Дај боже!... Па да га оженимо! Веле, згодан је као ђевојка, а од велике куће!...
Гору, па и по Приморју, по Херцеговини, по Босни, по свој Србији и бог те пита докле, ђе гођ има Србаља, а има нас занаго за једну добру царевину, нâко што смо расути, као стадо без пастира, и што су под туђинима, ради гријехова нашијех
Тијем си ми, занаго, ближи срцу!... дакле, као што рекох, оно су ти све обичаји наши, али у мене је то половно, прешно, као мимогред, јер
и због те работе, као и због сваке своје, е би без кртоле народу било много горе него што је, као што му је занаго било без ње.
Кнез се чудио и смијао. Наливши чашу, рече: — Благо теби, синко, кад си тако учеван, а занаго и мени би благо било кад би ти овијех дугих зимњих ноћи поред мене вако сједио и причао ми како је у свијету, а
Овај наш стрико Мргуд, стари барјактар, занаго најстарији у Црној Гори, имао је гдје заглавити и педесет пута! Сав је изврешетан зрнима, али му је бог дао вијека, па
Владика посла кнеза Драга с писмом руском ђенералу, који бјеше на Мокрину. Тај се занаго зваше смијешно: Поповдопола! — Попвдопуло — исправи Крцун. — Виђи ђавола ђетињег!
— Мој брајко, то је добити! — викну њеки. Други додаде: — Занаго, не би тако сатро Црногорце, да их је толико! Стари Мргуд рече: — Глај ти опет овога Јанка, овога ђавола ђетињег,
— дода Крцун. Њеколико момчади потекоше да нађу палице. — Сад ко ће се сјећи с Јанком? — пита Крцун. — Ја, занаго, нећу, јер ја вјерујем да ће ме надгорњати! А-ну, ти, Лабуде, који кажеш да та вјештина не помаже!
Како ће пресудити за толике мртве главе!? — С помоћу божјом, као и до сада! — прича трећи. — Занаго, без самахне божје помоћи, ту не помаже људска памет! — вели четврти... — Па ето биће једно чудо више.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Боже, Боже, дакле баш занаго Да не видим што је срцу драго! Шета тамо, па шета и амо, Шета десно, па шета и лево, Још једанпут, још једанпут
“ Заман мучи, заман се отима, Све га већма слутња обузима: „Дакле никад — дакле баш занаго Никад више, кâ што рече драго — Никад више —“ ту му коњиц рже, Он из мисли претешких се трже, Те погледа небу ка
“ Опет слуша: „Ништа, опет ништа.“ И дуго је Фатима слушала, Дуго тако јадна се варала — „Али сада — сад занаго бјеше, Баш од горе кô да чарне дође —“ Фата слуша, ох ти њезин јаде!
Ох, лије сузе, оне сузе тије, Кô ружа бела кад се сунце скрије, Ма ружа сунце видеће занаго, Ал' оће л' она своје сунце драго? Ох, ђаво клети свуда светом њуши, Па јаде справља човечијој души.
Да јој греје Бог опрости; Ту долази мома лака, Па се моли у милости, Да јој брже пошље драго — Да ће доћи, зна занаго. 6.
Но да све вам кажем право: Кад вас оно згледа тада, Препадо се млада здраво, Јер помисли баш занаго Да ми уђе старо драго. 67.
Ал' наш ето соко сиви Није за њу да не аје, Ма за жену, што би лагô, Не би је занаго. 78. У њезини млади груди Силан за њ се плам разгоре; Да г' угаси, он се труди, Клони је се де год може; А што
мртвац не устаје, Да он умре, прилика је, Тако л', нако л', свеједно је, Он прекужи муке своје, Али она — ох занаго, Не преживе она драго. Кад за гору сунце пане, Мора и дан да издане. (31.
Па кад удри јоште гром тај љути: „Боже, Боже, на што ово слути? Авај мене, дакле баш занаго Никад више, кâ што рече драго?“... Тако Миле — он то главом беше — Таке мисли њега салетеше. Ал' замало...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Е, богами, носити оваквог момка од Озринића довле, готово без предушка, богами није лак посао!“ „А ни мени, занаго, газити од Црмнице па од Црмнице амо!“ рече неко момче.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Куд си мачем наперио Туд си пером надмачио, Сведок ти је живот цео, Сведочи нам што си хтео, — Хтети бива и занаго, Ти си могô и помагô.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Не враголи ми, не смеј се, враголанко. То у родини она болује сету без лека. Занаго росне у јутра црвеном врвцом везивала. Занаго свеле у вечери сузама заливала.
То у родини она болује сету без лека. Занаго росне у јутра црвеном врвцом везивала. Занаго свеле у вечери сузама заливала. Туђини умом ја гинуо, Бога ни осмеха њој. Прости ме, родино блага.
Ронила ронила ми дробну кап у сретање. То женик свате проведем. Крв пјаним бризга на ресе, занаго, сејо, мре ми на руци невеста. По бледу за ноћ сахраним, или то утрне срце за даљи некуд пој.