Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« А онај пак: »Ја сам трговац занаџија ли, орач, копач, војник, херак, петак ли био, жену, децу имам, многу кућњу чељад, стоку, милкове и доста ми је белаја
У својој мајсторији сваки се распрознаје добар и рђав занаџија, јерно посао свачији свакад на видело излази. Од зла за инат и у другу веру одлази се.
поносљив спуштен окуњио нос, срећан несрећник, имовит дужник, танцовођа слепчовођа, гиздав ружан, окретан шувртан, занаџија рабаџија, поглавар мотичар, свилар свињар, драгоноша абоноша. Све редом пробрцне се ка од млека сурутка.
Тако је у сваком занату. Ако не би се и остала младеж к отоме настаљала и учила, по првих занаџија давно би сва мајсторија пропала и укинула би се; помало и сва би земља запустила и сронила би се да се градови и