Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Један старац, блед као крпа, диже се од земље и загушљивим гласом повика: — Ево бесних, наоружаних Маџара! Гомила занеме од страха, изгледаше као да сања страшне снове; бледа и чисто бесвесна лица лутала по усправљеној светини, без цели,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— једва умеде да га запита. — Па, попо, да се не прља... ионако ово руво није моје... — протуњка Вуја. Попо лепо занеме. Бошко гледа забезекнуто час у попа час у Вују.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
(Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко!... Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! Крунија занеме. — Кажи ти баби нека ме слободно убије! Ја ћу на небу искајати грех његов...
Срећо моја!... И наједанпут старац занеме. Поглед му се укочи и заста на самим вратима... Сви се окретоше и погледаше. Једна прилика замаче.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад угледа баруна Енгелсхофена, Гарсули занеме од чуда и срамоте. Старац је, међутим, мирно, погурено, изишао из кола и стао да издаје наређења да се оних, везаних,
Капетан је може, ако хоће, пољубити. А да је може пољубити, додаде, још једном, тише. Исакович, у први мах, занеме, иако је, и он, као и сви други сирмијски хусари, знао, и слушао, о Бечликама, много штошта.
Исакович на то занеме. Зар је и то могуће у тако силном, великом, царству, где језик сасеку, и кнутом бију, за ситницу?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Исакович, коме је исто тако било до тога да смотра прође што лепше, не одговори, већ занеме. Аркадије, дрмусајући белца, виде намрштено лице пред собом и покуша да умири коња, коме је, и иначе, говорио мазећи
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Звоници срца што би да занеме јер нигде нема да истече време кад исток-чаши порумене уста. (Да не деси се да ми крвна свила „Процвили страшном
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Параграф први, последњи став: старог ће Тришу смазати лав!“ Следи се деда, шума занеме, настаде страшан мук. Одједном, с краја судијског стола, зарежа мрки вук: „У мени, браћо, од беса врије, пресуда
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
удесно, затрупкаше ногама, а строј се пови, час напред, па назад, као житни вал, развуче се, опет се скупи и онда занеме... Чуо сам само звек својих мамуза. Неко се закашља.
“ Војници се разиђоше. Још се неки искашљују, и онда батерија занеме... Гледали смо на десну страну, у ноћ, одакле је допирао топот коњских копита. Онда се нареди да војници скину капе.
Зрна запараше ваздух, онда зашумеше, затим из ваздуха допре као неки шапатљиви шум, за тренутак све занеме... И свитну. — Хиљаду пет стотина. Наша пешадија, подстакнута артиљеријском ватром, отвори још жешћу паљбу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Беше позеленио и дошао, што веле, ван себе од љутине. Чича Пера занеме, обриса руке о дозлуке и диже се, па узе да намешта са рукама час капу, час појас, час џоку, као да су му руке на
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Кад помислим, драга, да ће доћи време Кад за мене неће постојати жена, Кад ће чула моја редом да занеме, И страсти да прођу као дим и пена, А да ће, још увек, покрај мене свуда Бити месечине под којом се жуди, И младих
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер нам сада треба једно време Кад се нова осећа лепота; Када жеље, надања занеме, И сврши се представа живота; И кад звезде, тихо трепећући, Укажу нам пут последњој кући.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Србија није оно што људи преко Саве и Дрине мисле о њој. Све је ово јаничарска крв. — Не балави! Андра занеме. Седе на чергицу. Зар овај још увек исто мисли? — Ђорђе није издајник — рече изазовно.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Да будем виши! — кликну дечак и занеме од узбуђења. — Па добро, бићеш, али под условом да никад не слажеш и ником не нанесеш зло!
— Гле, па наш дечак расте! — ускликну, а дечак од среће занеме: краба га, значи, није преварила... Убрзо постаде највиши дечак у разреду, јачи и лепши од свих, али га је мучило што
Неко мајушно, светло биће стајало му је крај јастука и нудило чашу воде држећи је обема рукама. Од чуда старац занеме, придиже се и из руку малишана узе чашу. У њој је, заиста, била вода.
Мајка од среће занеме. Малишан се усправио! Проговорио! Њеној срећи није било краја, али старија браћа нису престајала с исмевањем.
Али ту где је пре неколико тренутака била кућа са воћњаком, њихало се узрело житно поље. Од ужаса принц занеме, а изасланик се наглас насмеја. »О каквом дому принц прича?
Али кад након дугог боловања умре дечаков отац, сеоски старешина дође да их упита од чега ће сада живети. Мајка занеме. Затим објасни да и она помало резбари. Неће пасти селу на терет.
— Где ти је тањир? — сачека га мајка пред вратима. — Не знам! — малишан слеже раменима, али, отворивши врата, занеме од чуда. На столу, састављеном од две грубе даске, блистао је његов тањир, златан.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
како изумире време Слепоме телу, што га инстинкт крепи, За огледало се поглед нагло лепи: Да види уста што ће да занеме, Мада још жедна пољубаца, неге, А не покрова, не мртвачке пеге.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Падни, снеже; падни, снеже, И завеј нам странпутице; Падни, снеже, нек’ занеме Телеграфске ситне жице. Падни, снеже; падни, снеже, Па расхлади пламен жêсти, Пламен који није никô Ни из ума ни
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ми нису потребне речи, треба ми време; Време је да сунце каже колико је сати; Време је да цвет проговори, а уста занеме; Ко лоше живи зар може јасно запевати!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
се назвасмо, друмска нас попала сета, Путка и Ждрала сатре нам пут, и кола, кочијашу, Где проминемо клоне се и занеме. На конаку нам као злој вести неради, друже. Широки друм далеки, одбегла тајна, Болан сам преболан, друже.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
РУКЕ РУКЕ КОЈЕ СУ ЉУБИЛЕ! Кад човек умре, руке прве занеме: Рука умрлог ко ноћно воће зри, Ко успаване птице чија срца још стреме, Тако ћуте те руке, док огањ под њима ври.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како и не би? Велики талас подигао дечака на плећа, лети, на сам врх Сребрне Горе га спушта. Занеме дечак од дивљења.