Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Куш!... Ни речи да нисам чуо! — загрме из баса потпоручник Александар... Војници занемеше наједном. Само звецкају ланци и коњи ржу. Али тада засвира „повечерје“.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Старац се усправи и учврсти, пркосан, важан, као споменик. — Иде војска! — маше селак трчећи према њима. Људи занемеше као да сад први пут чују да војска иде, као да је од свитања не очекују, унезверено се окрећу и комешају у
— За вас?... Није. Одлучно одби да им ма шта више каже, уморно се спусти поред зида и клону главом. Сељаци занемеше слутећи стрељање. Тола не савлада суво, ситно руцање.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Докопа пушку и, као холуј, испаде пред запис. — Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. Сељани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.
Деца престадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека. — Не бој се, снахо; ти се кâ да
Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку...
Мало затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац. Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. — Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. — А ја...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Негде њачу мазге и бруји жагор. Команданти су појахали. Разлеже се команда „мирно“. Људи занемеше. Чуо се само топот коња. Командант се заустави према средини пука.
Изјутра Коста разрогачи очи и подиже руке: — А, умре... а, човек! — па се завали на јастук. Људи занемеше. Некоји се прекрстише и рекоше: „Бог да му душу прости!“ Други су изишли...