Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Иђах полако, гледајући преда се, па тек доцније подигох главу и занемих од чуда. — Где сам ја, шта је ово!? викнух гласно и протрљах очи.
УОЧИ НОВЕ ГОДИНЕ Легох рано, и, чини ми се, брзо заспах. Наједаред ми јака светлост продре до очију, отворих очи и занемих од чуда. Сва се соба сија, као да је упаљено хиљаду електричних сијалица...