Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А Стана је стајала мирно, гледајући га својим обичним смешењем. „Пољуби ме, злато!“ занесен неприродном страсношћу, сиктао је калуђер. И Стана га је пољубила...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Пусти теле!... Он пусти теле. Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... Спусти се ноћ... На небу ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто звездама, као зелена трава росом у пролеће.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Што да вам причам како нам је било без ње; што да вам причам како је сиромах поп чисто занесен и често хоће ово а ради оно, мисли једно а говори друго?
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Такав, занесен у томе говору, свагда се виђао. Нестане га, и то целе зиме. Кажу да је тада обично у своме селу и да тамо ради, као да
И то увек на једном истом месту, улазу, долазио је у варош, исто онако занесен у говору, у дроњцима, висок, сув и ситна, црна лица.
— Одвраћа га она једнако и очајно покушава да га задржи. Али он је и не слуша већ једнако онако занесен дрхтећи јури по путу и скупља око себе. Мајка, док он не дође до вароши, јури и сама за њим.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Сав занесен неким новим, чарним сном и утонуо у овај нагли прелаз из језиво леденог у у жар, Христић је, опијен неком мистичном мил
Матавуљ, Симо - УСКОК
загрија се преобрази се скроз, од момка смјерна, намјерника послушна, поста на један мах озбиљан, вјешт испитивач, занесен за војнијем работама.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Кроз живот иде као фантаст, одушевљен, занесен, и Вук Караџић га назива 1838. »лудим човјеком«, вазда у екстази. Он сам говори да код њега нема равнотеже у духу, и
Али он добро зна немачку књижевност, занесен је Гетеом и Шилером, које врло добро преводи, и на његовим стиховима, и у форми и у садржини, опажа се немачки утицај.
У том основном српском и словенском осећању, занесен поклоник народне поезије, он је певао народољубиве и слободољубиве песме, које су врло јако утицале на млађи нараштај
У целини ти су преводи неразумљиви, и не могу се читати без коментара. ДРАМАТИЧАР. — Занесен Шекспиром, сневајући о њему, како вели један сувременик, Костић се и сам почео бавити драмом, и брзо постао »наш млади
у сегединској Слози, пожунској Слободи и бечкој Зори; затим се јавио у часописима, Даници, Матици и Младој Србадији. Занесен Бранком Радичевећем, са којим је имао доста заједничких црта и готово исту судбу, он је испевао приличан број стихова,
Милићевић, Вук - Беспуће
редова и ријечи под којима се скривала сувишност срамоте његова положаја и свега што је требало да остане скривено. Занесен једном махнитом женом , везан дуговима , узнемираван вјеровницима који су пријетили да ће изнијети цијелу ствар на
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
се наша далеко чула, чула је за њу источница була, чула је за њу, па се докраде, под јаглуком јој лепирак паде занесен славом од врта свог: була му крила резати стаде на шарен-гаће за дилбер каде меког сараја падишиног.
СПОМЕН ЈОВАНУ АНДРЕЈЕВИЋУ Не суди мени, пресуђена сени, не суди ми занесен покушај из оних светова благословени' у стари те домамит завичај! Ал' чим да те мамим? чим да те зовем?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
деда, малко и хрче, док пламен шару чудесну плете: Лептири сјајни, ватрене птице у њему ничу, трепте и лете. Занесен Жућа, мачак занесен, зуре у сјајна пламена крила. Одједном, ево, из ватре саме, изиђе пред њих Огњена вила.
Занесен Жућа, мачак занесен, зуре у сјајна пламена крила. Одједном, ево, из ватре саме, изиђе пред њих Огњена вила. „Жућо и Тошо — тихо ће
Кроз маглу само, путник занесен, берући лишће, пролази јесен. Чуди се Жућа на прагу млина: „Гледајте, браћо, бели се тмина!
Игра се Жућа, занесен, слеп, упорно лови рођени реп, вије се Тоша ко витак прут, позива видру на мегдан љут, а деда Триша задуван хуче,
“ „Какав кукуруз, ћути будало, то цврчку пуче танко гудало!“ Жубори поток сребрних прича, а Жућа, сав занесен, у себи шапће: „Причај ми, Тошо, причај читаву јесен. Причај по дану, вези по ноћи, не бој се, неће јазавац доћи.
У школу идем, ово је прва јесен, прекрасно цртам, разред је сав занесен. Шаљем ти на дар цртеже прве своје, цветова збирку, има их разне боје.
Око срца расте барикада, заробљен сам, не могу да дишем, па се пера, попут копља, машам и, занесен, прву пјесму пишем. Стих изникне, иза њега Зора, без ње нема правог одговора.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ИX БРОДАР Без крмила свога, без правца и пута, Брод занесен јури, тумара и лута. Под немирним крилом разигране буре И пена и талас у ковитлац јуре...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Био сам исувише занесен, да нисам ни могао да размишљам о ранијим речима командантовим, кад ми је строго рекао: „отаџбина је преча од твога
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима. »Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао.
Брзо стиже у Брезовац. Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја. По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе
Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично...
Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено... Само ти реци да хоћеш... ти реци! И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке. Љубица се трже као из правог сна, као да је досад спавала дубоким уморним сном.
Па чим дођеш... право у ону собу... Па ћемо онда нас двоје наставити весеље. Хоћеш?... Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо: — Добро... учинићу, не бригај...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И, гадећи се, глас Петров га трже: „Рави!... Стрвина!... Обиђимо брже!...“ Ал Он занесен свемирном лепотом. Он се сажали над умрлим скотом... И, као зачуђен, што се леша гаде, Место да Лепо свуд нађу и љубе.
Ко дух, ко авет поноћних снова Ил из пророчких да је гробова: Брада се вије, прамење бело, Занесен поглед, дуго одело, Погледом густу таму прожиже, Дршћућом руком вео подиже Са будућности срамне Голготе— „Христос
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
разнобојним китњастим оквирима, измалане сјајним, живим, чаробним бојама, какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...
а међу њима он, ђак — основац, седи и чита, а мајка му шапуће о будућности, о некој великој слави и господству. Занесен у мисли, живо се сети, како га рука мајчина помиловала, топло се Богу молећи: »Боже, поживи мога Моју (тако му је
А Љубиша, занесен и блажен, упро поглед у даљину, на крај видокруга, тамо где сунчани зраци праве чаробну боју од небесна плаветнила,
А болесник, занесен тим чаробним звецкањем, предао се сав некаквој живој мисли, која га је свега обузела: »Он се жени !
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
по Атлантском, Тихом и Индиском Океану, по свима његовим областима, имајући пред очима само проблем којим је био занесен, не знајући за одмор и не водећи рачуна ни о времену, ни о својој каријери, ни о својој породици која га годинама није
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Или, ниси тражио?... (Одлази тихо.) ЈОВЧА (остаје занесен, узрујан, у полусвести, савија цигару и пали, пије журно ракију. Готово шапатом): »Не даш је другом!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тола прескочи плот. ГЛАВА ДРУГА Тола Дачић трза конопац црквеног звона, да сељаци суде сељацима, занесен звоњавом на узбуну, савија се и усправља, дрхти од страха и зиме, Аћим ми је наредио, газда, посланик, власт, цима
Аћим схвати и сети се кад је полеђеном пртином пусте, у лук савијене улице ишао занесен као месечар, не одговарајући на поздраве опанчара и дућанџија.
Отвори врата и стаде. У соби је мрак, густ одјеке гусала. — Да ли се Симка вратила? Мијат га не чу, занесен песмом. Никола се раздра, понављајући питање — Их, што се уплаших! — узвиком Мијат испрати гусле.
Аћим седи поред врата, глава му таваници окренута, а поглед занесен и сав утиснут у рупу на каменом зиду кроз који излази и улази ноћ, на којој се појављује и нестаје багремово лишће.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зато га и зову Звездан... Занесен причама трава дечак-капљица и не осети како тоне. — Јој, где сам? — трже се тек кад се с осталим капљицама нађе у
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
К'о дух, к'о авет поноћних снова, Ил' из пророчких да је гробова; Брада се вије, прамење бело, Занесен поглед, дуго одело; Погледом густу таму прожиже, Дршћућом руком вео подиже Са будућности срамне Голготе „Христос
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
му се: да ће сваког тренутка угледати анђеле како излећу из густих, високих шума и слећу на зелене, цветне обале вода. Занесен неисказаном лепотом овога јутра ја сам сатима гледао кроз прозор, заборављајући и на књиге које сам понео и на циљ
женскоме полу погледу пусти на вољу, али има ти ту и свакојаких других привлачности и сваке сорте необичнога шаренила. Занесен тако читавом бујицом утисака: „Јао мени јадноме,“ помисли, баш кад иза Румуна затресе чешка музика, па се са ном
је руке раширио, те се чини да је грозно страшило управо са њиве доспело онде насред тротоара, страшћу је све више занесен, све у њему кипи и кључа, осећа и он да је већ до ропца изнурен, али се не да.
Наједном, тако заклопљених очију, замишљен и занесен, тргао сам се. Изненадио ме звук звона што је долазио са белим стадом које ми се приближавало и опомињало да нисам
Ми добро знамо шта нас чека и дрхтимо, зуби нам цвокућу. И као умирући кад узима причешће за смрт, занесен искључиво једном мишљу, тако и ми заборављамо све осим — Бога. Ни о ближем, ни о својима пак није се могло мислити!
„Како је добра земља.“ И избезумљен и занесен старац подиже главу па онде где је слушао чврсто притисну срце, па усне, па клону...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
2 У тренутку када човек сам са собом разговара, И занесен смело иде у пределе својих снова, И разгледа доживљаје и измишља, срећу ствара, И моја се мис'о буди, ал' к'о мис'о
Појава твоја причаше ми како Патиш, заједно с погледом ти холим: Ја сам те глед'о и занесен тако Шаптао да те к'о смрт своју волим.
Дуго ти причам, занесен, у жару, Будућност нашу што се дрско крије, И ону песму о срећноме пару У земљи, куда никад таме није, Где љубав
Ћипико, Иво - Приповетке
И поглед бјежи на суре висове и густе, мрке дубраве, па тако свесрдно занесен и не осјетих да се с пучине постепенце губи, јака, треперећа сунчева свјетлост и да се с источне стране гомилају
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА: Ах, у Србији Свака те стаза води провали! ГЛАВАШ (у себи): Ала је дивна! У дýгу каткад поглед утоне, Занесен сјајем боје њезине, Па тајну куша лепе природе: Ко ли је створи тако дивотну?...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сматрао је да треба јурити дотле док му се не нареди да заустави. Али Сима „Јаребица“, занесен покретом, није ништа видео до светлуцаве потковице онога коња испред себе.
Море, њено мирисаво тело, море, пољупци, море, њена страст... Слушао сам га као да сам у неком бунилу. Био сам занесен и као да још увек осећам на себи онај продирући поглед Арлетин, који ме просто сажима.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
И на сунце је отров прснуо, Јелисавето, звездо дивотна! Опрости мужу, прости човеку! Лепоте твоје сјајем занесен, Што подлу главу дрско подиже, Да те измами, да те превари, Ласкавим реч’ма жарке љубави — Из Венеције ти — раја
Шта ме призива томе пламену? Шта ме везује? Да није крв Што сам за овај камен пролио, Занесен некад лажним речима: Слободе, независности, вере, народа?... Да нису гробови?... Гробови нису. Погажени су!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И једног дана усред игре лаке Она му разби пехар, кад га таче Најслађу кап да посрче занесен, И сад, ено га. Усред Маја јесен! И он кô кепец блуди сам и плаче.
Ћипико, Иво - Пауци
Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп. Претече га, а занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину гдје љети са стоком пландује, а
Боји се претече га неко, па онда — гдје је пристао? А вели се: „Иза боја копљем о ледину!” И, занесен том мишљу, са зажагреним очима једнога јутра униђе у писарницу господареву. Док угледа господара, јави се: —Господару!
— Биће круха, — помисли Раде и превише... па куд ћеш даље? И, занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Иде он около попут каквог месечара и не опажа ништа осим биља. Све ми се чини да би он, занесен и одсутан, каквим га је бог створио, сред какве битке, не осврћући се на лом и кркљанац око себе, наставио да тумара
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кад сам у мраку неме ноћи Познао љубав, њену моћ, И - ах! - занесен у самоћи Сањао страсну, прву ноћ... Ал' време, време!
С румених усана њени' Трепташе чаробни припев: „Ја љубим у самоћи, Пастиру, ходи к мени.“ И пастир иђаше њојзи, занесен мислима сретним, Да вечно остане тамо. А месец двороги светли... На обалама цветним Тишина влада само. 1888.
некаква душа: По целом изгледу срећан, што важне личности слуша; Груди му дисаху бурно, а очи беху му влажне, И он је занесен слушô беседе крупне и важне.
И занесен поглед хитро му се креће, Час у небо оде, час на цвеће слеће; Сад се губи, тоне у сумрачак плави, Сад се опет лако међ
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Окреће свој мокри точак и преврће на камену оштрице. Сав занесен. Челик сичи, вода капље, хладовина сиге мирише, сечива се обнављају и светле.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Густ дим покуља ковитлајући изнад ватре, и занесен вртлогом, витлао је у тешким колутовима, док га у висини не подухвати ветар и млитаво понесе.
— Додирну Душан Луку по рамену. — Марш! — одговори му преко рамена Лука, сав устрептао, и ваљда занесен једином мишљу да се само дохвати оних степеница. Пођосмо један за другим. Неко иза мојих леђа броји степенике.
Живадин је пратио сваки покрет њен и занесен њеном лепотом као магнетом привучен, приближи јој се. Опет се умеша Драгиша. — Сі воуѕ воуліез воір нотре бівоуац?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
СТОЈАН (прекида га): А, не тако, бато! Срамота је! Мати јој је ту, отац, ми... МИТКА (раздраган, занесен): Немам ја, бре, лошу премислу на њума. Татко могу да ву биднем. Тики — Мило ми! Душа ми још, бре, иска.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Маштајући свакодневно о Марици, Стриц је пролазио кроз село занесен као да не гази по земљи него по меку облаку изнад кога трепти и прелијева се обасјана главица његове плавојке.