Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
на подвиге којима се обичан људски ум опире као нечем неприродном, они натерују људе да их приме као чудаке, јуродиве занесењаке, друкчије од свих, обележене.
Црква не стоји на речима, него на људима. Имамо ли способне и спретне људе, бићемо нешто, имамо ли затуцане занесењаке, остаћемо сиротињско свратиште, вазда ћемо зависити од милостиње некога моћника а он ће нам је давати са презиром.