Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Како всја звјезди пред њим ишчезајут! Горди јего зраци тму разгоњајут, Веју вселенују он занимајет, всја от сна движет. Птици по гори утренујут с пјеснми, В дубравах звјери с превелики слонми, Риби и кити в глубинах
Всјаки художник в својему дјелу Занимајет сја, а пастири в фрулу, Стадо по роснеј травици следуја, звук тихи дајут. Кол јего лучи сут превиспрени И досизајут