Црњански, Милош - Сеобе 2
Ни за шта тај матор човек није – говорила је Ани – док су још говориле – него да прави децу. Није више ни леп, ни заносан, ни нежан.
А несрећа је била велика, кад би се после, у фамилији, појавио неки рођак, леп и заносан, мушко. Крај свег запта, многе су жене онда срљале у несрећу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
њен ход, и пробдивене ноћи, седећи пред њеним вратима, видевши како јој слушкиње износе хаљине и доносе кошуљу, и заносан мирис траве и земље, ископане копитом, сутрадан, при јахању са Принцезом.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Змај нас је, на самом почетку живота, учио да је светлост добра, а живот задивљујућ. Свет је заносан зато што је такав какав је: Онде поток, Онде цвет; Тамо њива, Овде сад; Ено сунца, Ево хлад.
Има, затим, и смеха од обести: живот је одвећ несхватљив и заносан да нас не би терао у неку врсту лудог засмејавања. Зато је понекад тешко разазнати да ли се то писац руга својим
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
На његовој поетичној лири нема много жица. Он зна за љубав-страст, источњачки заносан »дерт« и болни »севдах«, љубав-олују, љубав-страдање, љубав-фаталност, »божанску болест« коју су стари описивали, која
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан. Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
), Живот тлачен „Препородити, учинив да тече Лишен сваког атрибута бона, Вечит, заносан, к'о летње вече Капања златна и бескрајна тона? „Твоје сићушно, твоје јадно „дело“ Учинише то зар? Реци, „радниче“!...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пријатан, заносан мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди. Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Томчиноме лицу у приповеци Стари дани: усамљен седи у мраку иза куће, док из осветљене собе једнако допире страстан и заносан Пасин глас, па он онда узме цигарету коју је пре тога завио, почне „да је пали, али невешто, гризући је, жваћући,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Као да први пут удишемо мирис, сипамо течност на руку и размазујемо по коси. Заносан парфем као да нам ублажава тешку стварност, изазива слатке успомене и визуелне представе.