Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
да се никада нису покоравали оним великим историјским струјама које у пуном сјају тежњи за независношћу потресају и заносе народе до дна душе. Јасно су увидели да нису били ништа друго до „пандури“.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
царе, за оне које су од младости ране приволеле се царству поезије, које трепере ваздан као брезе, и месечином се заносе као барка, за Јефимије, за свете Терезе, за сваку Сафо и Јованку од Арка, за све занете и недовршене, и за мене.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Превелика осећајност нарушила би игру, унела у њу муку и беспомоћност, заносе и падове, психологију. Осећања се у дечјим песмама јављају у неутрализованом стању, онолико колико их, у слободним
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
испевао известан број љубавних песама, где је отворено и искрено опевао своја лична осећања, заносе своје маште и чула, сасвим субјективно и страсно, као што ће доцније романтичарски песници певати.
Ограничивши се на уздисаје, пренемагања, изјаве љубави, алкохоличарске заносе, реторичке клетве, новинарске тираде — она је људе од укуса и духа почела изазивати против себе.
Он воли лепе речи као лепо цвеће и лепе мелодије; оне га заносе и опијају. Он слика речима, често и мисли речима, сав се предаје ређању лепих, звонких речи.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Држе се за столице; хтели би оро, али као да им је жао да прекидају песму, па само стоје, заносе се по свирци и рукама, по такту, одобравају: — А, ха... Тако! О-о-о-о!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али наређење мора да се изврши јер, ако овако потраје, загушићемо се на друму. Послужиоци на рукама заносе њихова кола, да не падну у јарак са стране пута.
Али ко има срца да претура кола пуна деце. Зато послужиоци обично на рукама заносе кола, да не би деца попадала. Људи су изнемогли и поспани, коњи већ преморени...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Прошао је читав деценијум. Божић је. Студена кошава наноси читаво море снежних облака, који заносе и засипљу улице, дрва, куће — све...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тада се народ чисто помами, јер се Далматиници много заносе такијем работама!... Кад се Бакоња сагну под суд, оде му поглед пут коњушке, те видје да су врата отворена.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Црне шуме налећу на њега, у очима трну и опет се пале ретки и болешљиви механски фењери, по њему се заносе скеле, претоварене и шкрипаве, све обале Мораве и Дунава само су страх, наде су одавно потонуле у глибавим путевима,
Та препуна ћутања у санкама што се лако заносе и јуре, та ћутања по којима бије меки топот коња, фијучу бичеви, лено лете гаврани... Мајка. Ситне, сетне очи.
кривудање пута, посматра, седећи у седлу, како Мијат шиба коње, коњи бацају пут под трбух, санке, лака црна љуска, заносе се и лете, ударају о обале пртине, а у њихово брзо пролажење уткивају се багремови, брестови и трње.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
као што здрави разум и наређује, они се обично заустављају на половини пута, или само започињу и све се увек нешто заносе и ствари претресају у принципу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
* Све сам од живота узео и све му од себе дао. Пред његовим се лицем нисам претварао. Дао сам му своје заносе и своје падове, своја прегнућа и своја клонућа, напоре напетих жила и снове презнојених узглавља.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Наши се држе и не даду, а опет им није ни лако. Говоре српски, на пример, а заносе. Па и мој Риста као мало заноси. А жена му добра, и кућица лепа, и деца као јабуке...
Никоје промене нису могле да успавају у њој оно нешто мушки трезвено чиме је пресецала све заносе и илузије. Тако је пресекла мужа свога када се, по доброти, по доколици, а и по гордости, почео мало рано заносити
Гавра-бакалин и његова жена. Остарели, смешно обучени, и говоре смешно, некако заносе. Они су давно, пошто су пропали, и сви синови им се разишли — а нису баш ништа нарочито ни постигли — стари су отишли
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Док радите жуди вас земља удаљена А заносе вас као фантоми чудне слике, Чамци од коже шивене, Ескимоси у трбуху китова. Масни.
Ако бих тај нестанак могао поднети, не бих ипак више певао речима: извесне своје заносе бих крештао и дерао у простор. Више свакако тиме не бих био лирик, али би то било највише што бих могао и довољно.
опојне сумње ждрела, Све је под мржњом упоређења, Све на прагу ми жудног усмрћења, Мишљах на све старе сусрете, На заносе који ме надвладаше; Ако љубљах, ако мржах, нигде ни једне освете, Час из радости, час из понора руке ми испливати