Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад би поред механе, зовну га ћир Трпко, заносећи се мало по цинцарски. — Газда-Тиосаве, што ти је то? — Мало воска, ћир-Трпко. — 'А'де, море, да попијемо 'едну.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Хвала! Ријечи је наше изговарао заносећи. — Хајд, напријед, у име божје! — викну кнез и поворка се упути истим редом, само што ускок иђаше одмах иза попа.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— И хтедох да се удаљим. — Не, не... доћи ћу. Хоћу! И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се. Вратих се. Топих се и нестајах. Бејах луд... Вече паде. Месечина изиђе. Нисам знао како сам вечерао.
Прилазим на прстима. Месечева зрака дрхти. Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пу штам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...
Што она луда и бесна мисли? И одоше. Моја мајка Високо, лако, поносито а твоја згрчено и заносећи се... Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још неосушену велику сузу,
Ако је ’аџика није Бог! Чекај ти! ... И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге на ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола. Отпоче да лупа на кухињска врата.
— Ја! Што? Кој ми што може? А ти?... — И одгурнув те ногом од себе, уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.
Уђе он заносећи се. — ’Аџике мори! Што? — Али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно. Затим баци капу, насмеја
— Овамо, бре! — одједном се чу испред наше капије. Мајка скочи. Суза јој се скотрља. На нашој капији уђе заносећи се, са заваљеном шубаром, наш ч’а Јован, ортак и побратим покојног оца, а за њим, тискајући се, свирачи.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
„Малограђани“! — гунђа матори и поново зажмури, заносећи се идејом да смо ми, около, само ружан сан... Најзад, снабдевен списком ствари које треба да покупује, он око десетке
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Или је прича створена у машти народа, који предвиђа несрећу, или да тешку неман лакше поднесе, заносећи се надом да ће опет настати срећни дани. Месеци су прошли у ишчекивању новога рата.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна. Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука наиђе, здрави.
Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. | — Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости.
Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити. То је дочекивано од свих криком и урнебесом.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
гологлав, у белим чарапама, неопасан, у кошуљи, како је од куће, из затвора, утекао; идући шлогиран, трупкајући и заносећи се, кркља и одобрава деци): А... а... тамо... а... а.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
шкљоц!“ И ондак им рече дубоким гласом, заносећи на ришћанску: „Брзо вадите новце и остављајте на цести, јер ће сад, ље, планути петнајес пушака, вјере ми!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
грације, обраћајући се увек ономе чије расположење попушта, цвркућући непрестано, очаравајући нас својом умиљатошћу, и заносећи нас до најслађег заборава.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Љуљала су се звона и разлијегала се над мјестом звоњава, пурпурна, брончана, агонично врућа, заносећи и прожимљући собом све.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
лој, а напољу мрак, и то густ, тежак , и њој управо „тада све изиђе”, па је „чисто очи заболе од тога” и „брзо, заносећи се, лепи колуте црна лука на слепоочњаче и чело, целу главу стеже јако, свом снагом, учкурима и то унакрст, да би јој
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И сва се чељад заплакаше, зајаукаше. И Рели се грдно ражали, али се стеже, намрачи, па само суво уздахну и, заносећи се као мало у страну, викну: — Не плачите, не јадикујте, дјецо моја!
Снијег их је све јаче засипао, мећава им је дисање заустављала, а они су грабили напријед, посрћући и заносећи се. — Идеш ли, роде? Идем, идем — једва је одговарало дијете, дрхћући више од страха него од студени.