Јакшић, Ђура - ПРОЗА
До старице смештено беше још неколико болесника. И они говорише у своме заносу и разлагаху мисли нејасне онако као што долазе човеку у сновима, а израз лица беше им страшан, реч ужасна.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради...
Онда окрете главу зиду. Поћута неколико тренутака, па поче говорити у заносу: — Јеси ли ту, светитељу?... Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Чисто дијете дошло ван себе; некака му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као у некаком заносу. — Да бог да да ово све на добро изиђе! — рече баба Стевана.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
сву ону невиђену цпећy што му је обећава и нуди то дивно створење што пламти у оној безумној узбуни крви и оном заносу који опија и залуђује на највећој даљини.
И у оном дивном радосно-нежном заносу она је умилно настављала: — Колико те волим, колико те волим. Сад ми се сав живот чини једна дивна свечаност, један
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Њихова је дика и забава била одавати се севдаху или нарочитом босанско-оријенталском љубавном заносу, певати познате босанске севдалинке српскога језика а оријенталних арија, јахати добре коње, имати особито китњаст
Живе у заносу, у замагљености, целога живота уздишући и певајући о љубави, о души (у памуку), о „ђулу“: Многи су од њих балкански
Црњански, Милош - Сеобе 1
Лежећи у заносу, не виде више промену боја по стварима, и све јасније сенке гвоздене решетке прозора, иза завеса, које беше навикла да
Сатима је тада држаше у наручју, као у неком пријатном заносу. Не беше више снажна, али јој колена никако није могао да заборави.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Е, и то знаш, као и све, владико свети — викну ђакон у њеком заносу и пољуби владику у руку... — Е, да испричам сан? Хоћу ли? — Можеш! — одговори старац, смијешећи се.
— Гледајте, пресвијетли — говораше у заносу Јанко, показујући му један дугачки мач са двије оштрице... — Ово је право благо, ово је из времена крсташа!
Онда зађе кроз тишму, здравећи се на дохват с познаницима. Тако се задуго врзао као у њеком заносу, као мјесечар, докле јој се најпослије не примаче. Она се одвоји и приђе му блиједа, оборенијех очију.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
дечји песник пародира у другом правцу; циљ му је други. Дечја песма додаје неопходно зрнце соли каквом претераном заносу поправља неразумно повишену ноту, уразумљује оно што је у било ком смислу превршило меру Радовић зазире од патоса, али
Радовићевог стваралаштва појавила се температура које код њега, до сада, није било; скепса је уступила место извесном заносу. Али, заноса текућим животом и човеком ни ту нема.
Све се то чини у самозабораву, у заносу игре. Елементи игре су речи; значења долазе као резултат њиховог слободног додиривања.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Српски рат«, крсташки и ослободилачки рат српскога народа, он је и људе и догађаје тога времена сликао у песничком заносу, уносећи много хероизма и поезије у сваки ред. Али он је посматрао и сликао сувремени живот српски и са друге стране.
Милићевић, Вук - Беспуће
руке, по окићеним ликовима игра одбљесак од безбројних свијећа, оргуље брује, појачане одјеком, хор женских гласова у заносу пење се у небо и слама се о старинске, непробојне зидове, и наједном зашути, и онда се несигурно котрљају латинске
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
»Ево моје шубе црне, »да вас мало заогрне!« — Дотакнух се, загрлих је, манито ми срце бије, у жестини и заносу већ осећам бујну косу, што се по мом лицу ппоцy, мириси ми обасуше свак' задисак жељне душе.
' Те намигнув измичаром, постиђеним женским каром, ти завитла, ја прихватих; — ал' како си била дивна у заносу жара кивна: да те видим још једноме, слатки громе, оружје ти натраг вратих, удри, рекох, слобода ти!
— Но поруга мога дива потпала ти беше севу, те у гњевном разагреву већ се лати мача сива и замâну, — ал' заману! У заносу и у жару, ја подиђох твом удару, у жестоком, у загрлу, грудима те дигох, врлу — обамрлу.
Под увером њених слова склапљу му се очи црне, црна врата светлих снова; у заносу срце трне, руса глава малаксава, на твоје се спушта крило ој, делило, — Самсон спава.
То разумемо само нас двоје, то је и рају приновак драг, то тек у заносу пророци слуте, Ѕанта Мариа делла Ѕалуте. А кад ми дође да прсне глава о Тог живота хридовит крај, најлепши сан ми
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Ове лете широким круговима, као у заносу, изнад пропланка. Једна је чудна, сасвим црвена, обојена ко зна чим. Пошто се једина разликује од осталих изгледа као
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Александар забаци капу на потиљак и застаде. — Слушај... роса, младост... „сортимент“ — говорио је као у заносу. — Вала, д’ умрем сад, не жалим! — и он се лупи по потиљку, а капа му налете на очи. — Изгубио си много!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Припи се уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном И сневао најсрећније снове...
јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде. Љубица опет остаде сама са болесником. »Дакле то није само мисао... може да буде и истина!..
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја сам се држао једне учитељице француског језика, на спрату над нама, која ми је читала Бодлера, у заносу. Кад бих погледао неку другу жену у Бечу, она би рекла: ,,Ла цхаронге.
У неком лудом заносу, чим одем у туђину, једнако наилазим на бића која милујем, и једнако говорим да је све у вези. А чим се, у зору,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишаних, изломљених
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
огањ душе ове, И силну љубав што ништи ко хала Све друге мисли, и наде, и снове; Па ипак, да си само каткад хтела У заносу, и сличну мекој свили, Да кажеш нежну реч из срца врела — Ми бисмо можда дуго срећни били!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да
тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Он све искрено исприча пријатељу, па у заносу, додаде: „Зар није срећа у онакоме дивноме женскоме створу, у овоме украсу ове узвишене красоте, ове слободне и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— А Кутлача је онда ајдуковâ? — Кутлача је онда жарија и палија — рече кнез у заносу, прихваћајући понуђену му букару, па настави: — Али ја сам и сâм ништа учинија, чега се не би постидија ни ваш Букар.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
огањ душе ове, И силну љубав што ништи к'о хала Све друге мисли и наде и снове; Па ипак - да си само каткад хтела У заносу, и сличну мекој свили, Да кажеш нежну реч из срца врела И ми би можда дуго срећни били!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И све ми слађе да га мучим и мрцварим, па настављам и у сасвим полуделом заносу фантазије измишљам све страшније, док ме он одбија очајно млатарајући рукама које се тресу, и кашље, кашље, кашље да
Али наједном, док тонем у оном мрачном заносу и пред сном који тек што се није сасвим утврдио, појављује се однекуд нешто фино као свилени конац који ја осећам и
Глава ми се заносила све више и више и, постепено, сасвим се изгубих у оном тешком заносу пред најчвршћим сном који тек што ме није савладао.
снаге, кад му се чини да ништа не може бити ни слађе ни милије од тога него да ту, сместа, у том пијанству и махнитом заносу од среће, у оном умирућем блаженству, напречац препукне.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Води га! — викну капетан пандуру н диже се од стола. Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у
се шумна речица, затрепери отворенозеленкастим сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Нема већ разлога да се отимаш. . жено моја! — и, говорећи, вуче је к себи. Антица се чуди његову заносу: она га познаје као млакоњу.
И ту, пред олтаром, у очајноме заносу, осети потребу заштите, одбране, — осети потребу чисте љубави и миловања. Али нигде да осети топлоту сродне другарске
Хтеде да јој нешто утешна каже, али никако да нађе речи, па у заносу приђе к њој и утисне јој у руку сав новац, сву своју приштеду.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У сну који је момак уснио, и казује га Цвети, њих двоје се промећу у голубе и, у љубавноме заносу, падају доле у ливаде, у често опеване косовске доње ливаде: Мало заспа, Цвето, сан ти видо: Створисмо се, момо, два
Екстазом коју, иначе, песник тако радо и често помиње. У стиховима се, међутим, доживљајно треперење, подрхтавање у заносу, не може једноставно пренети сликом, него сликом коју носи ритмичкоинтонациона струја, саображена са синтаксичким
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ево шта његово око запажа кад у заносу размишља о „другом животу” који му се у љубави за тренутак био објавио: „Постојао је пак један други живот, невидљив и
- Лежећи у заносу, не виде више промену боја на стварима, и све јасније сенке гвоздене решетке прозора, иза завеса, које беше навикла да
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Рече да је најсрећнији што је каплар српске војске и тихо, тихо, сав у истинском заносу поче да рецитује своје пророчке стихове „На Газиместану“... КАД СЕ ЦАРСТВА МИЈЕЊАЈУ...
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
над својим крвотоком кад минуло време и јаз постаје свод горких нам дана заблуделих током звезда под којим сам у заносу пао. Пашће сунце тамо где сам ја клечао. Проговорите сени слутим ли превару мутнога потиљка.
над својим крвотоком кад минуло време и јаз постаје свод горких нам дана заблуделих током звезда под којим сам у заносу пао. Пашће сунце тамо где сам ја клечао. ЧЕТИРИ ПЕСМЕ О СНУ (1956) За Ј. Х.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Та она је баш јутрос заузела наш Пруговац и толике позиције, она је у мухамеданском заносу јурила Алексинцу, уверена да ће још вечерас конаковати у њему. Са виса Турци су непрестано просипали јаку ватру.
Докле год је у живој борби човек је као у неком заносу, и кад умукне бојна хука он чисто као да се тргне иза сна. Али мирно разбојиште, после крваве битке — то је права
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ништа друго нисам видео... Ви ми ни на памет нисте падали. У ономе заносу изгледало ми је да се нас двоје нећемо више никада растати, и да је пред нама насмејана вечност.
Лука се диже, погледа у Војина и мене, и као са неким омаловажавањем махну руком. Драгиша продужи као да је био у заносу. — Оборила је главу и уздахнула. Никад више, чини ми се, нећу осећати снажније узбуђење него у том часу.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Освето, селе! Твој ли је глас Што ми крваво срце премеће, Што ми на душу хладну ручицу У грозничавом своме заносу Као светињу своју намеће? Осветићу се! КАП. ЂУРАШКО (озго на стени): Ох, скупа пољупца!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
осветио старом, крепалом Џибукарди — шкрипну снажно зуб'ма, поврже филџан, па устаде и поче као махнит, у некаквом заносу, горе и доле ходати, мла- тајући рукама. — Почуј-де, момчићу!
Ћипико, Иво - Пауци
ишчекује... а комшијски кланци особитим договорним звиждуком разговарају. Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека... А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дршће од узбуђења...
Овога пута узвик „живио” јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета”, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!
— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно што је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и, извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка ... — Машо, Машо!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Триумвир силни, овладатељ света, Презире гордо у заносу све, И војску своју жртвује и царство, И, грозно павши, од љубави мре.
клефта уморни спава, И слађе мирише цвеће и шуми пучина плава И славуј весело пева, Да клефте сурова душа, у чудном заносу своме, Љубавне ноћи снева.
- кô закован стаде: У језеру плавом чудна мома плива, Какву болна душа у заносу снива Небрежљиво плови, распустила косе, Занесени нек их таласићи носе!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Све у кући и на имању замире, а њима свеједно... Као да спавају, као да су у заносу... Све нам је, Лексо, слабо: и домаћин, и коњ, и жито. Ствари у кући и у стајама попуштају.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— О јес — и она изговори нешто, да смо ми разумели „Хили“. — Хили! — понавља Живадин као у заносу. — Трепни мало и уједи се за усницу — дира га Топлица — нека то види женска. — Бојим се да не будеш љубоморан...
Онда шмикну и махну главом, као са неким багателисањем. — Друже, ја не бунцам у заносу као ови маларични и знам шта говорим... Него немој да си „нефрозан“, што рекао овај наш болничар...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту, Заносу новом бегунац кад преда визиткарту, Просјаку коме старом што чува улаз у порту Карту овога света!