Употреба речи заобилазно у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Говорио је себи да је, ето, нашао у животу утеху. Остао је коњаник, а пут га, макар и заобилазно, ипак води у Росију. На крају крајева, помисли, ако буде и погинуо, погинуће на неком славном, коњичком, јуришу –

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Прикривао сам ове своје мисли. Али Лука, као да је назирао моје неспокојство, обрати ми се заобилазно: — Слушај... за тебе нису напори. Добићеш температуру. Боље би било да идем ја.

Испотаје чудио сам се Томи како се није заинтересовао млађом сестром. Запитао сам га заобилазно. — Ја сам за кратак поступак... Где ћу ја да се замлаћујем са девојчицама?!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Најзад угледасмо Луку где се журно враћа. — Код команданта је још... — Није могуће... — Јест. Ја ишао заобилазно, а он ударио преким путем кроз шумарак, сигурно да га не виде...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности