Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
У мрачне две се точке он сабија, И у два јоште умиљата свода Над овима се таде он савија; Тавнина јоште затим од заода Заче се вити кано кака змија, Од више свода доле ти се просу И лепу дивну чинила је косу. 50.
Све је мирно, ка у каком гробу, Све се нада неком страшном добу. Та погледај само, од заода Већ се диже нека непогода. Гледај ону мутну облачину Како с' вије небу низ пучину.