Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Станко. — Чим земаљска правда помири небо и земљу, ето нас! А сад — збогом! Заврзан је певушио: Чим се гора заодене листом, А земљица травом и цвијетом И кад стигне јагње за пециво. Притегоше упрте, па се одвојише.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
опонаша литице плахости, Што вртлог одрази само вртлог бива; Има ли доказа лепоте померене Чулом у небиће које заодене Обликом бекства стварност што се скрива?