Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Што тежаку место триест зрна Једним класом једва десет плаћаш: Киша га је убила у цвету; Што семена плугом заорана И чокоће челиком скресано Ни до нежног не подижеш влатна, — То је ништа, макар да је тужно, — Кривица се на другог