Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рекоше неки. — Вала, ни ја!... Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... Смех се заори са свију страна. — Бог му дао веселу нарав — рече Станко смешећи се. — А то му вреди колико и јунаштво...
Чупић махну руком: — Најпосле... нека ти је богом просто!... — Хвала, војводо! — Хвала!... Хвала!... — заори се око њега. У тај мах затутњи земља. Са свију страна повикаше: — Иду Турци!... Чупић оде низа шанац соколити људе.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
У том тренутку хиљаду бесмислених узвика заори се око моста. Они су хтели да скрену пажњу али заглушише човека. Збуњен оним урнебесом, незнајући шта чини, он стукну
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
О, тише, тише, чуће нас мачак! Док су Тошо и Шаров слушали пјесму Миша пророка, од села се заори један страшан глас: — А, ту ли је онај крадљиви мачак сланинар и његов савезник Шаров! Сад ћете ми обојица платити!
Матавуљ, Симо - УСКОК
бог зло заборавио. А, да опрости свети владика, беспослен поп и попадију биште!“ На то се заори смијех. Милун обриса прашину. Јанко га отпусти, па узев њеке опатове рукописе, сједе.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Qуандо серви видент ме, Кад ме спазе паори „Лепус, лепус!” , воцант ме. „Држ га!“, свуд се заори. Домус меа силва ест, Шума ми над главом кров, Лецтус меа дурус ест. А постеља тврди ров.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Што — Но већ се песма не да... Збогом, одо унапреда. 9. Ох, красно ли оно беше, Кад заори: „Устај, роде!“ Кад се срца поотеше... срцу моме доће лудо Ал' какво је оно чудо? 10.
12. Седа брадо, што засија Ка купина она света, Ма из тебе реч Божија Не заори, веруј, клета! Из тебе нам гуја сину, По срцу нас верне шину! 13. Проклет био, докле био! А кад мро, не умро!
Паде и ти, Сентомаше! А са тобом, славо мила, Скраше се Србу крила! 35. „Издаше нас!“ свуд заори, Свако срце стра поплави; Нит ко мисли да се бори, Само гледи да с' избави...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
извештајем дирнут љубавним, тек он се диже, исправи се дуг, у чело упре прстом десничним, а шувачним у голе кукове, заори глас кô подземаљски гром: „Алфа и Омега!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ А мачак нато жестоко дрекну: „Нећемо зеке, живели миши!“ У млину старом настаде свађа, заори лавеж и мачја дрека. „Живеле зеке! Живели миши!“ из ћошка сваког враћала јека.
Пронађи, вило, Сланину-царство где риба чува печеног врапца.“ И опет свађа заори млином, од снажне вике пламен се гиба: „Хоћемо брда костију самих!“ „Нећемо кости, живела риба!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ах, све је то лепрш шарених тица, победе горка сласт. Отаџбина је пијана улица, а очинство прљава страст. Смех се заори да све доврши, срам се крије иза гробног плота.
“ Једну чашу поскочицама пре смрти. Нек се у мом вину згрче болна лица, страшне главе лудих мученика, и заори коло Банаћана, што ће погурени, пуни смеха, изићи пред Милоша.
Нек сину ко Монтекарла огледала, забрујаше звона са наших обала а народ ће вући кола наше дике. Заори се урлик са Бардањиола сиротиње бедне и клисура пустих, заплакаше свака породица гола силна слава са помодрелих усти.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
“ — пун страхоте Глас му заори... Голгота гори!... Над њоме пламти ускршња зора, А на њој Црква ко златна гора У руменоме сјају се купа— И к њојзи
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
извештајем дирнут љубавним, Тек он се диже, исправи се дуг, У чело упре прстом десничним, А шувачним у голе кукове; Заори глас к'о подземаљски гром: „Алфа и Омега!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Са свих страна заори се добацивање: „Гле како су дивне! Ох, како су слатке“, те се Јаћим унезвери и не знаде шта ли ће пре да погледа и
— Живео! — чуше се узвици. — И ја сам, браћо — рече сељак. — Чујмо; чујмо! — заори се са свих страна, и сви се окретоше од Ивана Илића. — Дај Боже! — прекрсти се онај сељак.
Бејаше опет лето и рачуни светаца заузимаху сву пажњу њихову, кад се намах, и опет са Земље, заори и затресе једна нова, али незапамћена узбуна од које се чињаше е ће и само небо проломити се.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Стога ти природа осетљива, блага, Елегију узе као стална друга, И са твоје лире заносна и драга Заори се песма, снажна као туга.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
« и непријатељ се повлачи у шумицу и јаругу, из које је испао. Наш се шанац заори громовитим ура а мене ово yпа чисто као да пробуди из неког тешког сна. »Ура«... први је јуриш срећно одбијен.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Људи су приправни на скок. Из бугарских ровова излете нечија рука. Чује се неко брујање, и кроз тресак граната заори се песма: Спрем’те се, спрем’те, четници. Силна ће борба да буде... Грр-у! Гру!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
песмама уопште већ је Седмица 1858, 279б, писала: „Многе његове песме усвојио је народ и пева их као своје, а многа се заори при чаши винца или у другој којој прилици”; зато је и Суботић могао год. 1882.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Твој жубор, водо, срмени фрулом ћу тужан у осој, оро на присој да заори. Сред ора стидна кад стидана, помени, водо, за мене.
Ћипико, Иво - Пауци
— Биће да ће се помолити богу, да му зафале на обилату ручку! — вели један од сељака, скидајући капу. И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво. Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... На воћке нам пао цвет, Мирис му полеће, Бог је добар, мраз нам клет Наудити неће.
Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... Подруму ће сок да да Брдо, виногради; а житарице пунит зна Сваки, који ради!
Подруму ће сок да да Брдо, виногради; а житарице пунит зна Сваки, који ради! Благослов је у зори, Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... Кошнице ће пунит' мед У жељеној сласти: Медљаћемо сваки јед, Да нам не порасте!
Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... А село је красан друг Свакоме тежаку, К'о тичици зелен луг На сунчаном зраку … Благослов је у
Ори, плуже, заори: У земљи је злато! ВЕСЕЛОСТ ПЕТАР ДЕСПОТОВИЋ (ЧИКА ПЕРА) Ми смо деца весела, На овоме свету, Весела је и чела Кад
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
! Галама у висини одједном замрије, а онда се заори весела граја: — Ево Јованчета! Аха, ево га! Ево га, силазите! Из крошње су, попут презрелих ораха, сипали чланови
Биће то нешто друго. Послије проласка сљедећег авиона, опет негдје према Дрвару заори мукла грмљавина. — Авиони негдје бомбардују! — весело рече Николегина, који наиђе изненада путељком кроз кукурузе.