Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
врти као точак на преслици, како сам то недавно рекао, сликовито али непотпуно, него она игра као чигра којој се оса заошијава.
„Због те гравитације, нема ни оса Земљина сталну оријентацију у простору, него се постепено заошијава, па се због тога померају еквинокцијалне тачке дуж еклиптике.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Шрапнел нас сустиже, цикну над главом језиво. Један се сломата са коња. Прескочисмо неке ограде. Артиљерија заошијава са свих страна. Налетесмо на неке пешаке.
лебди над људским главама и, у овом стању, она ми се причињава као нешто развучено, растегнуто, злокобно и грозно, па заошијава свуда унаоколо. Али од мене као да се ипак удаљује, далеко је у висини...