Јакшић, Ђура - ПРОЗА
тела чупали, издахнуо је; па сад они који су га до смрти мучили, дођоше да му чело мртве главе мртвачку свећу запале. Ала су милостиви ти људи, ти ближњи наши!...
Кажу: бог! Божја воља... А кад ми три пута кућу запале, кад ми пет куршума кроз тело продере... је л’ и то божја воља?... Мајстор-Симо, јесу л’ и тебе Маџари поробили?...
Бојала сам се да не дођу сад Немци да нам сиромашну колибу запале!... Али они не дођоше, а дође чича Марко с доктором.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
поглавица Омерица погине, а с други’ празни’ страна Петар Ракарац и Мали Јанко продру у само Ваљево и празне куће запале, онда Турци почну бегати Чачку и Ужицу.
Крџлије почну из пушака и топова тући, и баш на наш Велики Четвртак [5. априла 1800. године] запале шабачке куле, а Бега и Ћурт-оглија, прокопавши камени град до Саве, побегну у Босну, а сав град и куле изгору.
Кад смо Грабовцу дошли, хтедоше да запале хан тј. турску кућу; но бијаше близу један чардак пун кукуруза, те ја једва одбраним да не запале хан, јер би и чардак
турску кућу; но бијаше близу један чардак пун кукуруза, те ја једва одбраним да не запале хан, јер би и чардак изгорео, а ̓ране нам треба. Одатле пођемо у Љубинић на конак.
А кад виде Турци да ће изгинути, онда у једном селу утрче у један котар (сењак), почну се тући. Најпосле запале сено и потрпају све оружје и најбоље ствари што су имали у ватру, и ту и они сви изгину и погоре.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
оним ретким часовима када се пред крајњим станицама тролејбус нагло изпразни, могли су и да разговарају, па чак и да запале цигарете.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— А жива ли је стара? — Ех, грешна моја старица, гурале је усташе у кућу да је живу запале, а она се отима и моли: мене ви тамо, каже, у шталицу, гдје је лежала моја Мркуља.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
почеше испред наше капије, у гомилицама и у ново обучене и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките, али највише шимширом. Ја нисам хтео да идем. Знао сам да је тамо сада врева, писка.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда ова двојица брже вуци сламу, па турај у ону јазбину, па онда запале, и тако сва три змаја онде пропадну. После тога Стојша оправи све три сестре, и крене све благо иза сва три змаја, а
док не дође у једно мјесто где видје ово чудо: људи узору њиву, подрљају, посију жито, жито одмах никне, а они га онда запале па изгори. То се све догоди док би набројио пет.
Оно што си видио да људи посију жито, па га одмах запале пошто буде зрело, значи добра дјела: човјек чини много добра, али на крају се догоди да нешто погријеши, па му све оде
кацу, па на саонице, и тако да одвуку у воденицу, а пре тога да секиром убију Угурсуза, па онда да запрече кућу и да запале нека изгори и он и кућа, а нико се неће ништа сетити. — „Ми ћемо се“, вели, „опростити пропасника једног“.
секиру, па у ону кладу тант, тант, па у оном страху брже дижи бабу и жену и децу, па напоље, запрече врата, кућу запале, волове упрегну, па са стварима крену у воденицу, и гледајући како гори кућа свете се: — Охо, охо, нека, нека, вала
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ко је год могао секиру понети крене се на крш и сву гору исеку и запале. Кад се камен беше ужарио, прљевима га порискоше и низ стрмен се стропошта у језеро.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда ова двојица брже вуци сламу, па турај у ону јазбину, па онда запале, и тако сва три змаја онде пропадну. После тога Стојша оправи све три сестре, и крене све благо иза сва три змаја, а
Попа, Васко - КОРА
гледамо Смеје нам се тама Косама нас бичује Како језиком овим Папирнатим да говоримо Речи нам га сувог Под непцима запале Како са телом овим Од живог песка да опстанемо Разуларене кашике Односе нам зрно по зрно Како дрвеним рукама
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад шуте, кад не чувствују, такве су љепоте погашене лампе. Јесу ли само часом запале у расијаност, већ су астрално далеке и хладне, и никакав додир, никакав стисак руке, није кадар да затрпа ту даљину,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и — пошто се запале свеће и пресече колач који су у глуво доба ноћи три бабе, потпуно наге, умесиле од брашна узетог из девет кућа —
, »јер би и дете било љуте нарави« (ГЕМ, 27, 1964, 296, Јадар). Кад умре тежак болесник, »запале у одељењу где је лежао паприку и сумпор«, и То тамо (иза добро затворених врата и прозора) »дими дан и ноћ« (СЕЗ, 68,
Када лилари обиђу село (или заселак), на раскршћу баце све лиле на гомилу и запале велику ватру, играју, прескачу преко ватре и претерују стоку преко ње.
: у околини Такова верују да ће престати грозница кад проврте х. (»границу«), уврте клин и запале свећу (СЕЗ, 84, 1972, 213), а у Гружи (у Радмиловићу), да би оздравила, болесну децу провлаче кроз шупљину старог х.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
из града Зворника, Ножин-ага од села Маоче; па сам чуо што говоре Турци: Турци веле да Поцерје робе, да запале цркву Чокешину, да погубе Аџи-Костантина“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— На Лисини увијек морају стражарити по двојица, па чим се усташе појаве, нек најприје на врху бријега запале ватру и тако селу даду знак да се опасност приближује. — То ће бар лако бити! — кликну Ђоко Потрк.
Има је и суве, и труле, и сирове, па кад се све то измијеша, дићи ће се дим до неба, видјеће се из пет села. — А кад запале ватру, шта ће онда радити? — припита Лазар Мачак.
— припита Лазар Мачак. — Нек стражаре и даље, па наиђе ли још која група усташа, нек запале још једну ватру. Тако ће се знати да долази нова опасност — тумачио је Јованче.