Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ћутећи је сео на обично своје место. После неколико минута извади из шпага цигару и, понудивши једну мени, запали своју; а то није било нешто обично, јер он сам врло ретко је пушио, и то или у највећој бризи или безбризи, а, друго,
Па онда задовољно прошапута: — Ово мало труди милион ока барута да запали, а ово парче конопца читав град да држи затворен!... Ниједан ми неће измаћи! Жив не!...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Он се као познанику прикучи, а Турчин испод скута опали пиштољем и мало га преко ребара рани, и кошуљу на њему запали. Турчин, који је веће спремна коња држао, побегне у Босну, а мој отац остане да по кнежини и даље суди и уређује.
Везир даде војсци ракије и вина на наш Божић, и наша војска, играјући и певајући, запали оне колебе од трске поред касарне, и из те ватре пукне једна пушка и убије некога Алексицу из Јошеве.
смо ми из Остружнице пошли, оставимо Аћима Дољанца из Остружнице да се прикучи оним кућама и да и̓ у ово и ово време запали пак да се уклони.
Турци сутра на нас ударити, он дође према нама у раван, куд ̓но има насип Лауданове ћуприје, натрпа трске или сламе, запали велики пламен — видимо и већ познамо да ће Турци сутра изаћи на бој, и бивамо спремни.
Миленко дође, он му покаже собе где су дахије. Миленко опколи, Турци угасе свеће. Миленко запали доста крпа и баци унутра, засветли се, и они споља све побију, главе одсеку и у Београд донесу.
Сад бирташ наложи у фуруну и запали свећу, и у соби ништа друго до свеће. Угреја се нешто фуруна, и ми се огрејемо и почнемо вечерати, али што се тање
— Зовнем ја Мијаила Недића из Осјечне буљубашу, и рекнем њему да узме вредни̓ момака, колико више може, да иде да запали турско село Петрц, Хаџи-бегу иза леђа. Он то послуша, и оде са 200 момака. У тај час дође мени писмо од Карађорђа.
) Пуцајући таким ђулетима и врућим гвожђем, погодимо једанпут од џамије у мунаре, која је сва од чамовине или од луча. Запали се мунара усред вароши.
Док много после одласка наше војске запали се једна кућа у граду; и звоно поче наопако лупати, и Турци онда повикаше: „Ала, ала, ала!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Затим му се донесе кава. Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.
Што се тиче његовог разумевања разних прописа, о томе неки ђаволани причају овакав случај: Једном се запали у оближњем селу неко сено, шта ли. Дође пандур и јави то капетану Паји.
Сео је ту да се мало одмори и да запали једну, па ће већ даље. Спремио се да путује некуд. За појасом му два пиштоља и велики нож.
— рече Страхиња и уздахну. Сви га погледаше мало зачуђено. Страхиња се напи једном, извади лулу из појаса и запали, па тек онако упита: — Ви овде нешто већате, чини ми се? — Море, муку ти мучимо! — рећи ће Ђилас. — Е?... А што?
Врати се опет унутра, притворив врата, повади брашно из мучњака у врећу, па засу другу. Напуни пушке и запали лулу — хоће да чека баш док не сване. Иако је био куражан, беше се, боме, прилично узјазбио! Утом запева петао у селу.
Стамена запали зубљу луча на огњишту, па оде да простре гостима. Вуја се мало промигољи, зевну једном-два, као човек кад чује да се
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Јесте, тајо! — одговори снаха. Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали. Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара.
За тебе свега у Суље има!... Ево, нај!... И даде му пуну прегршт. Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму...
— Одговарај, море! Он је опет ћутао... — Симо! — заповеди кмет. — Вежи га!... Станку писнуше оба ува... Око му се запали пламеном... Он погледа прво кмета, па онда остале. И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху.
Шта си се уплашио? Мехо! Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати! На, пуши! Маринко запали лулу и сркну мало ракије. — Пиј! — Нека, достаје. — Та није! Пиј, човјече! — Не могу више.
Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу куће... Иванов положај беше грозан. Он не имаде куражи ударити на оне шарене пушке.
— Хвала ти, попо! — рече он. — И како да му то не учиним!... Ја подигао мало крова над главом — он ми га запали! Ја подгајио пород, потпору старим данима, одмену изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити —
— Да је мало видела! — рече. Суреп се маши паса и иза силаја извуче велики колут воштанице. Притрча ватри и запали је, па принесе рањенику. Заврзан отвори очи и гледа око себе. Баба се наже нада њ. — Где си рањен?
Осу ватра. Пушка учестала као јаглица. Диже се облак од дима. Затутњи, забруја, запишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... То беше страшан окршај. Турци су наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Јурио је да јави свом граду да иде непријатељ да га запали. На једном вечерњем раскршћу, недалеко од града, задржала је уморног путника једна млада жена и дала му воде да се
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
да му запали кућу или одведе чилаше. Зато при поласку у пензију, мислим да неће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу
јеси л’ још на пенџеру? — Јесам, мамо! — Отвори мало шалукатре!... У соби је к’о у рерну... врућина ми је. Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали... Ови проклети комарци уједају к’о кере...
У соби је к’о у рерну... врућина ми је. Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали... Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.
А затим стаде зевати. — Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу, и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.
Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије поново лулу, укреше и запали је. И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава. — Ил’ ако није био баш код самог господин...
— Шта је, да је, — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној. У здрављу је испушавао. ’Ајд’, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим укратко. Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све.
У здрављу је испушавао. ’Ајд’, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим укратко. Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Тада би ишао на своје гробове где, вели, да му је жена и кћи закопана. Седа тамо. Пошто нема да им запали свеће, он, оно што је напросио вади из појаса и ређа по гробовима.
И пошто га, испод иконе, на белом чаршаву полако, нежно наместише онда га свака, прекрстивши се, целива у чело, запали му свеће више главе, и после се поређаше око њега да седе, чувају га.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сви се могу опаметити, кад прође месец, два. Али се бојати за Трифуна. Кад се матор пањ запали, не може га угасити ни Бог! Петар им се смејао. Зашто, каже, кукају толико?
А дошљаци, насељени у том предграђу, нису знали, ни куд ће, ни шта ће. Чекали су, пролеће. Многи су били запали у жалост, свађе, беду, и пијанку.
Дошла је и јесен, она чудесна руска јесен, у Бахмуту. Кад Сунце букти изнад степе, као да хоће да запали све на свету.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
уђе без куцања Уђе некоме на једно уво И не изиђе му на друго Печен је ПЕПЕЛА Једни су ноћи други звезде Свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћи се затим међу собом поделе Једне буду
ње Све док јој звезда не изгори Ноћи се затим међу собом поделе Једне буду звезде Друге остану ноћи Опет свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћ последња буде и звезда и ноћ Сама себе
запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћ последња буде и звезда и ноћ Сама себе запали Сама око себе црну игру одигра ПОСЛЕ ИГРЕ Најзад се руке ухвате за трбух Да трбух од смеха не пукне Кад тамо трбуха
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра напуни своју велику, сребром оковану стиву лулу, запали, пуши и хвали дуван. Њих двојица се о својим кућевним стварима разговарају. У сали се увелико игра, све сам „лендлер”.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Делили су лој за чишћење пушака, пиштоља и ножева. Запали се неколико стотина лула и намаза неколико стотина бркова. Роса их је била све овлажила, а у чупавим косама понесоше
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“¹⁹⁵ Када се мајци и детету прочита голема молитва, пре него што оду из цркве, мајка запали свећу коју је кум држао у руци на крштењу. Од тада су мајка и дете ритуално чисти.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
човека кога анђео зачне, а ђаво дотка, за испоснице које природа, хиљадуротка, љуто прокуне и у души им запали порочне маште; за оне који дуго, ћутке, гутају горчину, када наједном из њих груне отрованих речи лава; за људе
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
зиму, али, као и сви други с којима се дружите, ви једноставно морате летовати — таква су правила игре у коју сте запали, па сад седите у колима поред свог мужа на цести што води ка мору. Колико сам вас пута сусрео последњих година!
таблицу на којој пише: РЕСЕРВÉ и стави је тамо где претпоставља да му се налази срце: – Чекам некога … промуца и запали цигарету ознојеним прстима. – Онда, ништа... Девојка се окрете на ниској потпетици сандале и одлази лењим кораком.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Јанко скиде фес и капут, остаде у бијелу мундиру, плавим хлачама и чизмама. Милица запали зубљу и диже је високо. Крстиња са здјелом пуном пшенице ста према вратима, Јоке с дјететом стаде са стране уласка.
Па прионуше сви својски, без ријечи. Тада се Јанку одгонетну једна загонетка. Дотле се чудио како силни пламен не запали сламни кров, али тада видје да је горе пробушен отвор, који се све наниже шири, и да је тај отвор ограђен олијепљеним
На здравље ти, господару, Нова година, да бог дâ! — И с тобом, Мило, дај боже! Пламен у оџаклији букну, момак запали двије свијеће на настрешници оџаклијској.
шта онда мислиш?... — Шта онда, Милице?... — понови. — Јанко мој, ето наших! — рече он. Уђоше све троје. Милица запали луч и наднесе над кревет. Он се осмијехну и рече: — Боље ми је! — Даће бог! — рече Драго.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он запали свијећу и отвори врата. На каменим плочама ходника лежао је потрбушке пијан инжињер, гологлав, покушавајући да дигне
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори, па изађе нешто десето. Е, тога смеха онда! И то тако иде из дана у дан, сваки дан.
Носим га већ пет година; и још ће пет да ме носи. Брински штоф, све сама чиста вуна. Ишчупај, прико, мало вуне па запали, да видиш да нема варанције. — Е, па таку ми жену дај, прико!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
седи раја бесна, Радује се оном вину ледну, Па свећицу запалила једну: Гори свећа као да издише, Ал' де раја да запали више, Кад весела штоно год имаде, До парице све за Вино даде?
вешто на ноге дигнули, Две-три страже њима укинули, Поред града прошли странпутице, Хватили се зелене горице, Ту запали згодно у потају, Ако Турци нагну завичају.
Стисни, стисни... де л' сам јако? Подрж', Боже, вавек тако. Ох, удари громом сада, Сада, Боже, ил' никада. Шта запали срце моје? Очи твоје. Шта разгоре огња пуста? Твоја уста. ........... слатке муке? Твоје руке.
38. Јасну свећу он запали, Своје злато грлит пође, Али мома на њ навали, То да узме по што дође. „Ајдмо, брже!“ она кара, Он грлећи
Жив је, жив је, па ма како. Већ ни збора да се бега, Сви су веће око њега За грм, за кам већ запали, Живим огњем бити стали.
Севну муња, са неба се свали, Украј двора раст један запали: Ваљда тела двору господара, Да се малко с њиме разговара, Па кад дома не нашла јунака, Тела му је оставити знака,
Кликну на дружину. Та ово је бојак ваистину: Ударили старцу Милутину, Ударили Турци на торину; Иза прошћа Срби су запали, А тврдо и Турци опасали, Опасали кано љута гуја, Глава њојзи Ћоровићу Муја, Па се бију огњем из пушака И
Та ко ли је тако пушит знао? Ко ли икад таки дим пуштао? Та све венац за венцем навали, Кад год ага лулицу запали! Ти си, аго, био турска дика, Ал' земљица теби неприлика, Зато Србин ватру ти укреса, Па те посла горе на небеса,
јечи гора тавна, Ал' су други прошли туд одавна, Ст(р)анпутицом крај града удрили, Украј воде путе доватили, Ту запали дивно у потају, Ако б' Турци тели завичају.
„Вала, вала“, она мени рече: Прва речца из ти њени уста; Она беше кано кад потече Из облака амо муња пуста, Па запали све штоно затече, Дано горе до облака густа. Срце ми букну, па реко: „Јеси л' моја?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
увек, озбиљан, савија цигару, а Мита, ма да му је мати допустила, ипак не би одлазио, док оцу не принесе жар, да овај запали цигару, и тек онда би одлазио, и то натрашке, као ишчекујући да га, ако су заборавили, опет за шта позову.
је изнела на гроб разда по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Разишô се у млазу, па шара бледи зид, плаветан као небни вид, па румен као стид. Запали срце моје, из њега сину зрак, кроз ока твога камен драг просинуо је благ.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
му рече: — Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и БашЧелика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја ћу онда у исто вријеме да долетим са свом мојом силом теби у помоћ. Царевић узме перо те пође.
перце па му га даде говорећи: — На ти — вели — то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га запали, а ја ћу ти онда доћи с мојом силом у помоћ. Онда царевић узме перце па пође тражити БашЧелика.
одвратити не може, извади једно перце па га даде шури: — На — вели — шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с мојијем орловима одмах у помоћ доћи. Царевић узме перце и пође тражити Баш-Челика.
А царевић кад види Баш-Челика, повади она сва три пера и кресиво, па стане кресати док мало ватру прижеже па запали сва три пера, али док је запалио Баш-Челик га стигне, потегне сабљу и царевића на двије поле расијече.
— Ја знам, — рече Грбо, па оде и купи сто товара дрва, сто товара сламе, сто ока гаса па све намјести око куће па запали, и тако изгорје ђаволски краљ. У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ Био један цар који се звао Тројан.
А ти онда запали перце од орла, те ће ти орао одмах доћи, а ти му кажи нека ухвати тицу, и орао ће је ухватити. После ће девојка бацити
После ће девојка бацити један камичак у воду, те ће галија одмах стати, а ти онда узми краљушт од, шарана и запали је, и шаран ће ти одмах доћи, а ти му кажи да нађе и прогута онај камичак, шаран ће га наћи и прогутати, а галија ће
окаменити и велики ћете страх претрпети, и девојка ће те терати да јој донесеш живе воде, а ти онда од голуба перце запали, и голуб ће ти одмах доћи а ти му подај стакленце и он ће ти донети живе воде; потом ће се одмах галија кренути и доћи
Џомет чим изађе из везирова конака упути се у ону кавицу. Одмах застре добро пенџере, запали свијећу и почне копати оне дукате. Није мало копô, укаже се казан пун дуката.
Онда чоек узме торбу с травом те објеси о врату, и узме штап у шаке, па запали пјешице у царску столицу, и управо у цареве дворе.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ко би рекао да се родила у Љигу! Францускије је од Француза. — Браво, браво! — затапша матори рукама и од узбуђења запали цигарету с оне стране где је филтеришка — сине, ми знамо да се ти сада налазиш ... мислим ...
— Причај ми нешто, хоћеш ли? — У реду. Причаћу ти бајку о телефону... — Сачекај, само да доватим цигаре! — Запали и мени једну: остала сам без филтера... — Дакле, ту су! И, шта оно би с тим телефоном?
Ако Човек дода петака, дозвољава да му се запали брада од вате; максималан провод! Ту су и добротворна друштва која деле пакете; а пошто они шећераши.
се дуго чекао тролејбус на веома високој или на веома ниској температури, он неће доћи све док лице које га чека не запали најзад цигарету и повуче два дима.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
За недељом каска петак. Изгонећи шебој-боју, вида Месец параноју, а зинувши, чак врх Тисе, каранфилом запали се. Тајни жижак, истог часа, пшеничицом проталаса.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Мора сила воде бити? АЛЕКСА: Всјачески. Баш кад сам ја тамо био, запали се случајно; те ватре, и тог пожара! То је за удивленије.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— На кога овај пуца када је мрак и не види се ништа? — То су стални осматрачи. Сигурно је приметио нешто... запали неко цигарету, па се види кроз пушкарницу. — Зар је толико близу? — На овоме месту је до шездесет метара.
У рату има срећних доживљаја, али и тешких тренутака. Ви и сами увиђате да смо тренутно запали у мучан положај, али можемо се тешити да смо имали и страшнијих искушења, па смо, захваљујући нашој срчаности и нашим
Још на самоме почетку, челни воз се заглави на једној подубљој међи од имања. Предњи точкови запали и коњи не могу да извуку.
Она и послови! — и Александар мигну једним оком. — Е, свеца јој њенога! — командир махну главом и запали цигарету у пола ручка. — Уто викну она „капела“: „Миле, ходи овамо“ — те онај амза изиђе.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
184. Сасуши ме Дуде, бело Дуде, Направи ме Дуде, суво дрво, Суво дрво, Дуле, јасеново, Запали ме Дуде, изгоре ме. 185.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
То је прво! ЈЕЛИСАВЕТА: Сад само кажи да ти то ниси знао! (Седне на Мајценов сто и запали цигарету) МАЈЦЕН: А, друго, ја вас нећу питати како сте се у другим крајевима Србије довијали без дозволе — то је
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ваистину, ми смо анархисте. Париз треба да ме запали. Тако су ми бар сви рекли. Али се мени чини да ћу и ја од њега однети само његове плаве рубове, како се оцртавају на
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Коњи пођоше брзим касом. Кад сиђоше кола с калдрме, господин Мојсило се поново намести на седиште, запали цигару, па викну: — Шибај!
И тако остасмо пред кафаном и ту га сачекасмо. Како седе и запали цигару, ми одмах отпочесмо разговор, али 'нако поиздаље — као што је већ код нас обичај...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Размишљајући тако, разбије му се сан. Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради? Ово је имало добра дејства.
Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. — Е, доиста, нико згоднији од њега!
— рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ПОНОЋ У поноћ, у земљи Назарету, Свака звезда запали цигарету, А по кафанама Престонице На главама Дубе столице...
Стари пушач будући зле воље, Запали у бесу, цело дуванско поље. Када повуче први дим Помислиш: ено страшног пожара!
у оку мом, ко метак Споји крај и почетак, Обасја шумске изворе, У гори, у води, завали Све што је сагориво, запали И притом и сама изгоре.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А гдје бијаху? Бијаху у стравичноме ждријелу „у крвавој Дуги“ гдје од бирземана чете западаху. Запали су и они јамачно ту да прихвате некога и да га дарују врелијем зрном из пушке, јали оштрицом иза ушију.
Напријед праскаху пушке и покличи се чујаху да се разлијегало планином. Турци, и они бјеху запали за камење и стабла па се брањаху јуначки.
Он послуша још мало, па кад по дисању познаде да и женске спавају, он лагано пође до огњишта, пропири главњу и запали свијећу, узе са оружнице трубицу хартије, па је метну под пазух, дохвати један сточић и опет лагано врну се у одају
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Запитао накакав путник младе пред кућом, ђе је био стао да се напије воде или да запали лулу, а она му одговорила: Овуда, брато, испод градине прије ручка. Не вјеруј, куме, пасјим устима.
(Огледало) 58 — Вода га запали, ватра га не спали? (Живи креч) 59 — Вода иде кроз воду, а воду не дотиче? (Ракија) 60 — Води иде, воде не пије?
Тада се јави црквењак. Он најпре дође и запали свећице, а потом повуче за звонце, иза чега уђу два ђака са чирацима и клањају се Исусу; за њима је поп с књигом, који
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда човек узме торбу с травом, те објеси о врату, и узме штап у шаке, па запали пјешице у царску столицу, и управо у цареве дворе.
А ти онда запали перце од орла, те ће ти орао одмах доћи, а ти му кажи нека ухвати тицу, и орао ће је ухватити. После ће девојка бацити
После ће девојка бацити један камичак у воду, те ће галија одмах стати, а ти онда узми краљушт од шарана и запали је, и шаран ће ти одмах доћи, а ти му кажи да нађе и прогута онај камичак, шаран ће га наћи и прогутати, а галија ће
окаменити и велики ћете страх претрпети, и девојка ће те терати да јој донесеш живе воде, а ти онда од голуба перце запали, и голуб ће ти одмах доћи, а ти му подај стакленце и он ће ти донети живе воде; по том ће се одмах галија кренути и
” „Разбиј ме!” одговори му орах, и | како га разби, сину из њега огањ да се за мало сва гора не запали. Али мајка ђевојчина пљуне у огањ, те се у они час удуне, па једнако за њима у поћеру.
Онда чоек узме торбу с травом, те објеси о врату, и узме штап у шаке, па запали пјешице у царску столицу, и управо у цареве дворе.
му рече: „Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и Баш-Челика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја ћу онда у исто вријеме да долетим са свом мојом силом теби у помоћ.“ Царевић узме перо те пође.
једно перце па му га даде говорећи: „На ти“ вели „то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га запали, а ја ћу ти онда доћи с мојом силом у помоћ.“ Онда царевић узме перце па пође тражити Баш-Челика.
га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури, „на“ вели „шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с мојијем орловима одмах у помоћ доћи.“ Царевић узме перце и пође тражити Баш-Челика.
“ А царевић кад види Баш-Челика, повади она сва три пера и кресиво, па стане кресати док мало ватру прижеже па запали сва три пера, али док је запалио Баш-Челик га стигне, потегне сабљу и царевића на двије поле расјече.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
нити ми, нити ко други добро мудрујући не може наредити, осим ако се догоди невоља због пожара манастира, те се запали, или падне од земљотреса, или штогод друго што може да буде манастиру од помоћи, а друге никакве не може имати помоћи,
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Он да мене ту хвата за ревере! (Враћа се за свој сто) СКИТНИЦА: Како само трпите овакве? ИКОНИЈА: Свецу запали једну свећу, а ђаволу запали две! И шта би, на крају? СКИТНИЦА: Нисам пред њом стајо више од секунд.
(Враћа се за свој сто) СКИТНИЦА: Како само трпите овакве? ИКОНИЈА: Свецу запали једну свећу, а ђаволу запали две! И шта би, на крају? СКИТНИЦА: Нисам пред њом стајо више од секунд. Ал док сам Стајо, све се објаснило!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Отворе се часком врата на кујни, једна снаха у нанулама са свећом оде горе у Јовчину собу, отвори је, запали још свећа и враћа се у кујну; друга свећа, с тежим корацима, испадне из кујне и промиче десно иза куће.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Та-ко! — рече фратар. — Сад ми изуј чизме и метни ми кладу под ноге! Та-ко! Е, сад запали свићу! У свакој католичкој кући налази се по једна воштаница, освећена на Сретење (на Канделору), а чува се у кући,
Осињача се прекрсти и прошапута: — Опрости, боже и мајко канделорице! — па запали свијећу и усади је у чашу жита. Брне наслонио плећа на повију од троножне столице, преплео прсте на трбуху и обрће
Свијећа се угаси, те Кушмељ рече: — Запали је јопет, враг је однија! — Однија ти памет, бештијо мушка! — рече тихо Осињача. — Зар се канделорица придаје врагу?
Барица запали свијећу пред „Дивицом“, клече и поче говорити „крунице“. Кад изговори десет круница, изађе пред кућу, да види иду ли,
Тетка, чим би се затворио, запали лулу, па ходај горе и доље кроза двије собе. Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, докле
Дакленка, ми запали иза дрва, па покојни викну: „Стој!“ па ондак: „Стани! стој! стан!...“ све тако, ка да десет људи вичу један за другим,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није спреман за пут. Гледа по столу и миндерлуку. Да је Симка ту, грдио би је. — Нека чека! — рече и запали нову цигару. Коњ дешњак се пропиње, а врана грива му поседела од снежне прашине. Зашто му бар писмо није послао?
Молим те, позови ми Ђорђа. Слушај, ја знам... Буди сигурна... Симка затвори врата за собом. Вукашин се постиде. Запали цигарету. Она није способна све ово да схвати. Жао му је ње. Искрено.
— Бежи! Баш ме брига за војску! Нека све запали! — раздера се на кафеџију Ику, не подижући главу. Још мало ноћи ти остаје да ме мучиш, стално јој је претио у себи, у
Зар због странке да изгубим главу? Сети се Симке и прикова се уз плот. Аћим није дао да се зграда запали. Фала му. „Људи, морате сада кући.
“ стегнула му је руку. „Све сам учинила што жена може.“ Сенка јој сакри лице. У тами, месечина јој запали белу мараму. Касније, кад му се рука охладила, Никола је мирно рекао: „Није кривица до тебе.“ „До кога је кривица?
Имао је снаге да једноме таквом оде у кућу и свећу му запали. Све до хапшења, од свега што је знао о оцу, најстрашније му је било сећање на оно пролећно вече кад се вратио из шуме
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Оне не гоне мрак него преносе наредбе: кад се запали црвена бакља, људи стају, а кад се запали зелена, ходају. У почетку је Чарапићу било нејасно то мукло споразумевање
Оне не гоне мрак него преносе наредбе: кад се запали црвена бакља, људи стају, а кад се запали зелена, ходају. У почетку је Чарапићу било нејасно то мукло споразумевање између људи и светиљки; сад се навикао иако
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И струја љубави прве обузе његове груди; И жарки, чудесни пламен запали његово лице; Он диже високо чело, и косе забаци бујне, И страсно, несвесно, дивље, удари у њене жице!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Мајка га зовну на вечеру. Одмах после вечере попе се у своју собу, запали свећу и даде се на посао. У својој библиотеци не нађе тачнијих података о величини Земље и о одстојању Месеца од ње,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па се спушта вече и улази болничар Милосав да запали висеће лампе. Попне се на столицу, кресне машину, и са подигнутим рукама, X ногама и шиљастом брадицом, пропиње се као
Дубоко у срцу, у коме је малочас прсла па се изломила сва прошлост и све што је Старо, запали се одједном жижак новог једног кандила и он лепо осети нову неку страшну глад испуњења живота и очекивања, нову једну
Онда, и кад она изађе, вичним једним покретом извади своју врло укусну табакеру, запали цигарету, узе штап и шешир, па стрча низ степенице и изађе на улицу.
он запита за цигарете, па кад ја извадих табакеру он узе три одједанпут па две остави у џеп од прслука, а једну запали. Онда настави: — Стан ми је био близу, руе... Богами не могу да се сетим, кључ у џепу, спрат сам знао, трећи.
и чакшире му пругасте откопчане, и зној му лије низ образе, и неупаљена цигарета, коју никако нема времена да запали, а лудо му се пуши, стоји му сва мокра и изгњављена међу прстима.
— Па крешући палидрвце да поново запали своју угашену цигару, наш пријатељ заврши претећи: — Али о овоме ником ни речи! Обећали сте?!
А ти, молим те, запали, ето тако, цигарету; и још нешто: не прекидај ме, болан, по твом обичају, све док не испричам до краја.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« — Шта ти вали што седиш сама! Живиш кâ госпођа... Шта ћеш боље? — рече он гласно. Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
му рече: — Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и Баш—Челика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја ћy онда у исто вријеме да долетим са свом мојом силом теби у помоћ. Царевић узме перо те пође.
перце па му даде говорећи: — На ти — вели — то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га запали, а ја ћy ти онда доћи с мојом силом у помоћ. Онда царевић узме перце, па пође тражити БашЧелика.
одвратити не може, извади једно перце па га даде шури: — На, — вели — шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с мојијем орловима одмах у помоћ доћи. Царевић узме перце и пође тражити Баш-Челика.
А царевић, кад, види Баш-Челика, повади она сва три пера и кресиво, па стане кресати док мало ватру прижеже, па запали сва три пера, али док је запалио, Баш-Челик га стигне, потегне сабљу и царевића на двије поле расијече.
Испукни једну длаку из мога репа и запали је: ја ћу се претворити у златну цуру још љепшу од ове твоје, отићи ћу до цара с тобом, ти узми златног коња па га
Побратим је послуша, сјаши с коња, на њему остави своју цуру, а из лисице испукне једну длаку, запали је, кад ал̓ се његова тета претвори у златног коња још љепшег него што је његов.
је послуша, сиђе с коња, привеза га за плот, на њему остави своју цуру, а из тета-лијиног репа испукне једну длаку и запали је. Кад из лије поста красна, лијепа, злаћена јабука. Он узеде јабуку у руке, па с њоме пред цара.
А ти онда запали перце од орла, те ће ти орао одмах доћи, а ти му кажи нека ухвати тицу, и орао ће је ухватити. После ће девојка бацити
После ће девојка бацити један камичак у воду те ће галија одмах стати, а ти онда узми краљушт од шарана, и запали је, и шаран ће ти одмах доћи, а ти му кажи да нађе и прогута онај камичак; шаран ће га наћи и прогутати, а галија ће
окаменити и велики ћете страх претрпети, и девојка ће те терати да јој донесеш живе воде, а ти онда од голуба перце запали, и голуб ће ти одмах доћи, а ти му подај стакленце и он ће ти донети живе воде; потом ће се одмах галија кренути и
Онда чоек узме торбу с травом, те објеси о врат, и узме штап у шаке, па запали пјешице у царску столицу, и управо у цареве дворе.
— упита га краљ. — Ја знам, — рече Грбо, па оде и купи сто товара дрва, сто товара сламе, па намјести око куће па запали, и тако изгорје ђаволски краљ. ОЧИНА ЗАКЛЕТВА Био један старац, па имао три сина и једну кћер.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Нек лепоти путе Покаже младост док је још са нама. Осмехом душу и ране заклони. Запали чула. Нека срце тако Пређе у усне к'о ветар у звуке.
док к'о река тече, Коју каткад људски запарају крици — Он крај мртвог брата врши обред свети: Пољуби војника, свећицу запали, Поново устаде, јурну својој чети Онако узвишен и онако мали. Све се то десило брзо и у часу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А када је Томча завио цигарету, Миле ненадано искрсне преда њ нудећи му да запали и приносећи из кухиње донесени жар до самога лица.
Краков, Станислав - КРИЛА
Одједном одоздо пред гребеном поче нешто црно да се миче и избија. — Брза паљба... бомбе... Све се запали, све закркља. Бео дим од бомби се као завеса диже пред заклонима.
Осети додир једне мале женске руке на својим плећима, и уздрхта лако целим измученим телом. Нека нова радост запали му побледело лице, и он беше срећан јер је понова угледао жену.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Спустио сам се. А војници као да су се претворили у онај камен. Нико пушку да опали. Светислав уздахну и запали цигарету. — Сад, лежећи овако на мекој постељи, кад се свега тога сетим, чудим се самоме себи.
Влајко се с тешком муком помери и запали цигарету. Чисто с поносом ми рече: — Видиш ли, сада могу сам да пушим. — Онда настави: — Било је прошло подне, када
Врши човек инспекцију... Знаш!... — Коста намигну, а потом запали цигарету. — А овде се код једног истакнутог митраљеза налази један коњички поручник. Али не од оних легалних. Пардон.
— Нека иде каплар. Рекао сам каплару шта треба да јави и пођох за командиром. У земуници командировој посилни запали лампу и затвори врата. Командир, не говорећи ништа, отпаса револвер и стави на сто.
Једва сам се ипак савладао и пришао јој: — Молим вас, отворите! — говорио сам хладНо и одлучно. Али она баш тада запали цигарету и, повлачећи дим, њено се лице издужи, а на оно здраво око зажмире.
— Видим ја моју срећу!... Оно што се мени десило, сумњам да се иком на свету догодило — он запали цигарету и настави: — Читавих пола часа доцније наишао је Тома.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Светлости! Душо! Јелисавето! Збогом!... ЈЕЛИСАВЕТА: Још живи он — На уснама се леди пољубац... Запали сунце! Мрак! Поноћ! Сан! У Венецији свакад је дан... Пуштај ме! Идем!... Ко, старче? Ја?.. Твоја те кћи прогонила!..
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ко пати од главобоље, начини толику воштану свећу да је може обавити око своје главе, па онда оде каквој в., запали свећу и три пута око в. обнесе говорећи: »Венчах своју болетицу за врби (ЖСС, 314).
Да се то не би десило, метне се око њега мало к. и запали свећом уз коју је покојник преминуо да изгори (ТРЂ, КНР, 33). У народној медицини употребљује се к.
Тако је сасвим природно да т. може бити спасоносна. Под њом лечи се грозница. Болесник запали на њој свећу од Светога Мариња, и говорећи басму тражи од т.
Ћипико, Иво - Пауци
Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући. Пред сами сутон дојаши поп Вране, жупник, на своме бијесном
Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и, запаливши, гледајући у ватру, вели: —Прошло је подне! —Прошло ... — прогунђа Раде, и од јарости дође му да се са
Униђе у млин и вели млинару: —Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним! Машицама прихвати жераву и запали, и пушећи загледа се у витлове...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нада у нама трепери као слабашни жижак, готов да утрне на најмањи дашак ветра, а опет има снаге да се запали и у олуји, у највећој непогоди. Ето, дошао је овде твој слуга Доротеј, као да си га сам послао.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Упалићемо буктињу слободе Место лојаних новинарских свећа А њезин пламен није тако мали, Он може, музо, небо да запали! 8.
И струја љубави прве обузе његове груди, И жарки, чудесни пламен запали његово лице, Он диже високо чело и косе забаци бујне, И страсно, несвесно, дивље удари у њене жице.
се Бен-Касим журко на бесном парипу своме, Он се дохвати тајно бедема и тврда града, И кресну балчаком кремен и базар запали тада. Одбрана задрхта градска, јер тавни облаци дима Покрише, у часу, небо и сунце огњено њима.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
ради по кући све сем кувања, мајку диже и премешта, стигне и у баштици нешто да уради, а ако се увече све смири, запали у својој собици петролејку, чита наглас песмарице и песме из старе своје читанке.
к'о за пакост, дадох последњи штуц тамо опет некој сиротињи... А што не запали кандило, кад си већ тако милостив, еј, чича Никола! — Гробар жмицну оком, као у механи крај полића.
Он није више у гробници сам; али нема више никога да запали кандило ни Јулици, ни њеном трећем мужу. Чак је и кокетна и лепа поп-Томиница у гробу.
Све је било истина. После ручка, госпа Нола прекине одједаред пасианс, скупи нагло карте, и запали. Пушила је само у својој кући, и само херцеговачки дуван. — Пушиле су ми и баба и мати... адет... стигао ето и мене.
Пушила је само у својој кући, и само херцеговачки дуван. — Пушиле су ми и баба и мати... адет... стигао ето и мене. — Запали цигарету, навали се левом страном, која ју је увек нешто болела, у наслоњачу, и некако мушки трља чело и затурује косу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али он је издисао... Мало даље на друму лежи поднаредник Жика, јечи, а и коњ поред њега рањен, и већ се тресе.... Запали су у сноп митраљеза. Уто налете мој сеиз са коњем.
Само што није догорела. — Милојко — окрете се потпуковник Петар своме посилноме — угаси ону свећу, да му се не запали одело. Промичемо тако поред мртвих и нико им не одаје почаст. Не прекидамо чак ни започети разговор.
И Луки се очи овлажише. Он шмркну и брзо запали цигарету. — А-ха... Овај... други пут немој тако да радиш — саветује га благо.
— Размрсите их! — викнуо сам, као да је то важније од живота људских. Неколицина прискочише. Сад смо запали у клопку.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Један од њих, већ на измаку снаге, запали ватру на леднику, ослободи се Капљица и полете увис. Сребрна и лака крете Капљица поново ка пустињи.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
оволицно, (показује руком) од »мрву мрвку« храни га, чувај, гледај, да, кад се умире, има ко очи да ти заклопи, свећу запали, да ти се дом, огњиште не угаси... А оно?! (Гневно): Ено га! С Циганкама!
С’г на Воскресеније гора и вода се весели. Тики ја сам си нешто много жалан. Од гробје идем. На побратима свећу запали, па зар се много ражали? Половин човек бидна! И још к’д њу чујем, њојну песму и њојно грло — ете, дори пупак ме заболи.
Друго! КОШТАНА (пева): Дуде мори, Дуде, бело Дуде, Како тебе, Дуде, нигде нема, Ни у Турско, мори, ни Каурско. Запали ме, Дуде, изгоре ме, Направи ме суво дрво, Суво дрво јаворово.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
А знаш ли зашто Оно полуђе? У моје срце Ти ноћас уђе, Па с њега оде Свих бола тама, И ти га ватром Запали сама — Јер искре саме Из тебе бију, Лепше од свију Анђела раја, Што нежно шуште, Кô бехар бели, У топлој речи
Са рамена њеног, из пуна крчага, Прелива се гримиз и по кршу прска — Распе се ријеком на шеваре голе, И запали лишће брезе и тополе. Гле, махала стара сва од ње заруђе, Кô да у пожару изгара цијела!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У извесним случајевима узимали су откуп за заробљене Турке и пуштали их, или су их мењали за своје другове који су запали у турско ропство, а понекад су их продавали Латинима, као што је учинио Ватрица Стјепан са пашом Подгорицом, који му
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Јованчету пође уз тијело чудна, дотад непозната језа, запали му читаво лице и шумно га понесе некуд навише. — Можда је с њима и наш Николетина!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџанатеш у лулу ми!
из муштикле кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).
Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек коће нешто важно да превали преко усана. Али ипак не рече ништа,
— Искочи си, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару. Запали је, стаде пуштати димове. Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.