Употреба речи запалимо у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

На то ми се наниже одбијемо. Ту нам погибоше два врло добра момка из Вр̓овина. Запалимо неколико кућа јоште, и Турке у велику каменом озидану авлију затворимо и читав смо и̓ дан из пушака тукли.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

њега и нека те твоја туга подузме, а он те гледа и само што не каже: остави, болан, Петраче, дај ти да ми по једну запалимо. Их! Ја већ и не знам гдје сједим. Коњ који пуши! То би било нешто.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Уто и ноћ беше пала. Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради, упита је: — Да запалимо свећу? — Нека — одби је она. И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму. А она је баш то и волела.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Чу да Симка закука, али помисао да сиђе и брани жену брзо замре у страху. — Кућу да му запалимо! Нек изгори Катићево гнездо! — Узми сламу! — Дај ватру! С прозора се сјури стакло. — Не дирај Симку, заклаћу те!

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Одрежимо грану зимзелене јеле (Јела гране спушта, луди нам се сама), Накитимо грану танким свећицама, Запалимо свеће нашим дечицама.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

То је главно. За нас артиљерце пешаци су једина стабилна војска. — Кад је таква ствар, онда можемо да запалимо цигарете! вели мирно капетан Ђукнић.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности