Употреба речи запалиш у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Густ дим покуља у кућу... Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... — Ти хоћеш да ме запалиш?! — То сам већ учинио!... Гледај!... Видиш како пламен пробија кроз шиндру!...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Па на тикви исјечеш разне рупе. Ко очи и уста. Или ко разне шаре. Па туриш унутра свећу. И свећу запалиш. И поклопиш оним поклопцем. А свећа изнутра кроз оне рупе сија! СОФИЈА: То мора да је лепо!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!

се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!! Брука! — А што па да ги запалим? Зар паре да запалим? Зашто да запалим? — Па да правимо довече лимунацију.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Умрла ти је снаја. Аћим трже главу и погледа у капетана. — Ред је да јој запалиш свећу. Можеш да идеш. У здравље, Аћиме Катићу! — за капетаном остадоше отворена врата.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ „Има“. „Онда слушај! Ако непријатељ продре у варош, а ја не будем у стању да ти даднем наређења, имаш да запалиш варош и претвориш је целу у пепео! - Јеси ли разумео?“ „Разумем, господине команданте!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности