Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сви се мало замислише. — Ја велим, браћо — рече кмет Пурко и запара добро оним патрљком — да још једном огледамо. Да нађемо како било воденичара... — Аја! — дочека чича Мирко.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
“ А у купеу ужасна запара. Дивна, блага баба ишла је у Врховну Команду да измоли дозволу за пренос тела свога на фронту исеченог сина официра.
Африка
Мирис шуме у ноћи на лим, на воће, на коже звериња. Вуије каже: „Мирис афричке ноћи!“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на неколико метара трепере неодређено растопљене у овим испарењима као у меду.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Капетан је само ћутао и целим телом – каткад – дрхтао. У дворани је била настала велика запара и судије, под перикама, брисале су, сваки час, зној, који им је капао са чела и носева.
Био је то, по старом, шеснаести, а по новом календару, двадесет девети јули. Била је среда, и запара. Над Бечом су се били окупили облаци. Грмело је.
Павле је, погнуте главе, продужио, на спрат, и отишао у своју собу. Била је велика запара и све је ближе грмело. Врата тих соба, у трактиру Енгелбирта, била су по цео дан отворена широм, и нико их није
– десете недеље после Духова, године 1752 – у Бечу је забележено да је, од раног јутра, била тешка оморина и велика запара. Чак је и вода, у шафољу, у ком се Исакович, дуго, пиркао и прао ноге, била млака, као бара.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ноћу је уоколо била страшна запара, у блатишту, препуном комараца, а дању потпуна тишина у травуљинама, над којима се тек ретко видео по који јастреб или
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Куд годе гледну, све беше весело, Од пуста миља све ми се занело. Ал' око подне нестаде весеља, Јер свуда наже та запара веља, Дрвеће, цвеће и травица тону, Што беше живо, у залађе клону.
И бори се, мисли, слути, А не може да с' упути. XИИИ Небо ведро, ал' запара, Ветрић ћути, једва дише, Лепу главу цвет обара, А запара све то више.
XИИИ Небо ведро, ал' запара, Ветрић ћути, једва дише, Лепу главу цвет обара, А запара све то више. Подне дође, подне прође, Заче небо да с' облачи, За облаком облак пође. А пропири ветар јачи.
Он се вије по стењу и гори, Нигде зверке, залуд он се мори. Пред вече је, ал' пуста запара Јоште љуће на земљу с' обара, Јер ветрића што пређе имаде Уједанпут сасвим га нестаде...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
у собе, гонећи испред себе свираче и Фатиму, која се, у белим, свиленим јелецима и шалварима, вије око њега, игра му, запара палцем дахире, певајући бесно, из свег гласа: Ја не жалим снагата моја! — Жалим срмали јелек, Жалим срмали јелек!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
2 Ја уснем поред тебе тек кад зора Запара ноктом дно неба кроз гране — Па знам кад сањаш, знам и какав сан је, Да ли паслика врта или мора.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Само не задуго. Сунце је освајало, а у вагону била запара. Људи поскидали капе и гуњеве... Ређају се нови утисци и нарушавају онај готово устаљен ток мисли, а што ближе
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ама бјеше муке и невоље: ћескота их несретња дављаше, смрад велики и тешка запара, те немаху крви у образу. ВУК МИЋУНОВИЋ А како те, збиља, дочекаше? ВОЈВОДА ДРАШКО Ко м' у зли час дочекивâ, Вуче?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Његово бледо лице доби визионарски изглед, он диже обе своје руке, преклињући, ка небу и рече гласом који ми запара срце: „А нас Јевреје ће бацити у тај пожар, на ломачу“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У том истом часу, други, још страшнији од онога, врисак из доњег стана понова запара ваздух... Мало затим, кола Црвенога крста задихано пристигоше, па два човека, после кратке оцене положаја, очевидно
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, опија... »Ала ли се проведосмо! ... Никад нисам овако... ни у Београду.
Краков, Станислав - КРИЛА
Пишти, лупа, јечи. Најзад је све тихо. Онда војници подижу увис очи и пипају се. Или лупи у стену. Запара, зареже, и сече. Када се дим разиђе, стена је расцепљена бела рана, а испод ње крвави вртлог. Иначе би дан био тих.
Петровић, Растко - АФРИКА
Мирис шуме у ноћи на лим, на воће, на коже звериња. Вуије каже: „Мирис афричке ноћи!“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на неколико метара трепере неодређено растопљене у овим испарењима као у меду.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Бајонети се зарише у тела. Самртни крици завапише. Један налете на мене, ја се извих и он ми запара шињел. Као да ми мрче свест, занесох се и падох, Таман да ме дотуче и ја управих руке да се ухватим за његов бајонет,
— Лезите! — викну командир. Прућио сам се по земљи. Он само чучну. Страховита експлозија запара земљу, и камење прелете преко наших глава. Дах ми је стао.
Наш рововац десно као да заурла. Из објавнице бугарске допире јаук рањеника. Одбијено пушчано зрно језиво запара ваздух. Фи-у! Гр-р-ру!... Гр-р-у! — поче да туче непријатељска артиљерија по нашим пешачким рововима.
Провлачимо се некако, гледајући са стране да неко дрво не запара кола. Сад идемо живље... У близини сточне пијаце стајемо да би неко склонио бивола, који млитаво прежива насред пута.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Дружба ј’ мала... Пет стражара... У свакога пушка танка, Дуга пушка белгијанка, А готова да запара, Да зарије са танетом Ил’ са љутим бајонетом, Кроз редове људског блата — У колове Азијата; Па да онда у нереду
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— рече одлучно потпуковник Петар. Онда заћута. У даљини блесну нека ватра и махнита експлозија запара ваздух, па се потмуло одби са урвина планинских... Као сигнал да сада треба да отпочне уништавање.
Хладовита места су поседнута, а у кабинама је запара. Људима је скренута пажња да штеде воду, али ми смо по цео дан жедни. Војници непрестано промичу са чутурицама.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А стајање, зебење ли, ил' му била запара, — једно је та мени, та вама. Труд мој, труд ваш. Мени за говор, а вама за слушање...