Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
На собним вратима дочекује нас теча, гологлав (једини пут у години), отвара врата, уводи нас у ту велику собу из које запахује светлост, топлота и јара људска. Здраве се. Софра пружена од краја на крај собе.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Ево ме, тато! — дотрча Софка до њега и | пољуби га у руку. Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
отварају се последња врата а гологлав теча - и то гологлав једини пут у години - уводи их „у ту велику собу из које запахује светлост”. Светлост - опет у зеугми - не светли, него „запахује” заједно са „топлотом и јаром људском” .
Светлост - опет у зеугми - не светли, него „запахује” заједно са „топлотом и јаром људском” . 11 Код Борисава Станковића доста је чест ноћни или вечерњи пејзаж, са довољно